Dorćolski žamor

Tamo gde se graniče čuvena boemska četvrt i „silikonska dolina” žubor vode meša se žamorom. Sa jedne strane Ulice Strahinjića Bana klupe, a sa druge bašte kafića. Ušuškanih, prijatnih, u samom srcu grada, gde je pravi gušt popiti kafu ili pivo. Uveče, kako pričaju neki od stanara okolnih dorćolskih ulica, pravi je doživljaj doći u ovaj kutak u srcu grada.

– Ime joj je Strahinjića Bana, ali meni se čini da ovaj deo ne pripada toj ulici, nalazi se zapravo između Skadarske i Francuske. A kao što vidite, i izgleda sasvim drugačije nego ostatak naše ulice koji je čuven po kafićima i restoranima gde dolaze ljudi da bi bili viđeni – kaže jedna sugrađanka.

S prvim mrakom upale se lampice, bele i šarene, a čak i kada lokali zatvore svoja vrata za goste, uglavnom mladi ostanu da sede na klupama. A u drugom delu ulice, gde se nalaze neki od popularnih prestoničkih kafića, tokom jučerašnjeg dana na ceni su bile nargile. Sladunjavi mirisi osećaju se na svakom koraku, a na nekim od ivičnjaka stare žene nude šareno cveće.

– Kafići i restorani su otvoreni do 22 časa, i zaista bude gužve, ali već oko 23 sata našom ulicom promiču samo stanari okolnih zgrada – priča jedna od žiteljki ove ulice i dodaje da je uveče prijatno šetati ovim krajem.

Oko „Sebilj česme”, u dnu Skadarske, koju je pre više od tri decenije Sarajevo darovalo Beogradu, vele prekaljeni Dorćolci, u večernjim satima trebalo bi biti oprezan. Svega ima, kažu, kad utihne dorćolski žamor i padne mrak.