Za trofej u novoj Srbiji

Za nacionalni kup kod nas je počelo da se igra tek 1947. godine (prvo fudbalsko takmičenje na svetu je Kup Engleske 1871) i pobedniku je Tito darivao prelazni srebrn pehar. Kada se Jugoslavija raspala ostali su Srbija i Crna Gora, čiji su se klubovi od 1992. borili za nov trofej. Odvajanjem Crne Gore i Srbija je postala samostalna i od 2007. i ona ima svoj pehar za osvajača Kupa.

Kraj HH veka je, što se tiče međusobnih dvoboja u finalu, pripao Crvenoj zvezdi, koja ga je osvojila 1996. i 1999. U ovom veku „večiti rivali” su tri puta podelili megdan u odlučujućoj borbi za trofej i sva tri puta je Partizan bio uspešniji (2001, 2017. i 2019). Da li će tako i da se nastavi ili će „crveno-beli” to da prekinu znaće se sutra kada se suoče na stadionu „Rajko Mitić”.

1996. 3:0 i 3:1 za Zvezdu

Crvenoj zvezdi nisu cvetale ruže u sezoni 1995/96, pa se pre kraja rastala i od pomisli da sačuva titulu. Utisak je popravila u Kupu. U finalu je u obe utakmice bila bolja od Partizana.

Na svom stadionu, 8. maja 1996, pobedila je s 3:0. Golove su dali Jovičić u 8, Krupniković u 37. i Živković u 51. Po rezultatu izgleda da je bilo lako, ali je Partizan toliko navaljivao da je Zvezdin golman Milojević bio među junacima utakmice.

Pobedu su izvojevali Milojević, Živković (Ognjenović), Đorović, Radmanović, P. Stanković, Marinović, Adžić (Puača), D. Stanković, Jovičić (Milivojev), Krupniković i Njeguš. Kralju, Mirkoviću, Saveljiću, Tešoviću (Tomiću), Mijalkoviću, Đuriću (Taševskom), Vukićeviću, Nađu, Trenevskom (Hristovu), Ćiriću i Čakaru je ostalo da se uzdaju u revanš na svom stadionu, 15. maja. 

Ali, „crveno-beli” su bili bolji i u drugom duelu. U 45. minutu poveli su preko P. Stankovića, Vukićević je izjednačio u 62, a Zvezdin trijumf su uveličali Krupniković u 65. i D. Stanković u 79.

Vladimir Petrović, čija generacija nijednom nije igrala u Kupu protiv Partizana (a ni Džajićeva), kao trener je trijumfovao baš protiv njega uz pomoć svojih igrača Milojevića, Živkovića (Ognjenovića), Đorđevića, Radmanovića (Milivojeva), P. Stankovića, Marinovića, Adžića, D. Stankovića, Sakića, Krušnikovića i Njeguša. Bez „duple krune” su ostali Kralj, Mirković, Saveljić (Vukićević), Tešović, Mijalković, Taševski, Svetličić, Tomić (Krstajić), Hristov, Ćirić, Jović (Beširović) i njihov trener Tumbaković.

1999. 4:2 za Zvezdu

Finale kupa 1999. Nije ličilo ni na jedno prethodno. Tek što je vazduh utihnuo od natovskih bombi, koje su celog proleća padale na Srbiju. Prvenstvo je prekinuto i nije dovršeno, pa je završetak kup-takmičenja bio više od običnog nadmetanja za pehar. Igralo se 26. juna, kasnije nego obično, i to samo jedna utakmica (kao i u polufinalu), jer je za dve bilo dockan.

Zvezda je na svom stadionu povela s 2:0 (Škorić u 15. i Pjanović u 17), ali Partizan to nije nokautiralo. „Crno-beli” su izjednačili već u prvom poluvremenu (Rašović iz penala u 35. i Kežman u 44). Međutim, to nije značilo i potpun preokret. Škorić je u 65. minutu s bele tačke doneo „crveno-belima” 3:2, a sve neodumice je otklonio Gojković u 84.

Kup su osvojili: Kocić, Dudić, Bjegović, Miljković (Ilić), Vitakić, Bunjevčević, Škorić, Bošković (Mićić), Drulić, Gojković, Pjanović (Bajčetić). Posao nisu dovršili: R. Ilić, Rašović, Savić, Krstajić, Stojanoski (Ranković), Stanojević, Ivić, S. Ilić, Tomić (Ilijev), Bjeković, Kežman.

2001. 1:0 za Partizan

Prvi domaći trofej u XXI veku je osvojio Partizan i to u okršaju sa svojim „večitim rivalom”. Na Zvezdinom stadionu, 9. maja 2001, presudan je bio pogodak Saše Ilića u 65. minutu levom nogom s 20-ak metara.

Tu radost „crno-belima” su doneli: Radaković, Rašović, Jeremić, Saveljić, Bajić, Duljaj, Trobok, Ivić, S. Ilić, Bečanović, Ilijev (Delibašić). Praznih ruku su ostali: Kocić, Zorić, Vitakić, Ilić (Marković), Lalatović, Bunjevčević, Lerinc (Bošković), Gvozdenović, Drulić, Aćimović i Pjanović.

2017. 1:0 za Partizan

Prošlo je 16 godina do novog okršaja „večitih rivala” u finalu nacionalnog kupa. Ovoga puta je to bio Kup Srbije, koji se tada igrao 11. put.

Na Partizanovom stadionu, 27. maja 2017, radovao se domaćin. Jedini gol dao je Milenković glavom posle kornera.

Što je ostalo 1:0 velike zasluge pripadaju golmanu Stevanoviću. On je u poslednjem minutu pročitao Milijaševu nameru, koji je izvodio slobodan udarac, krenuo na pravu stranu i odbio u korner loptu, koja je išla u rašlje.

„Duplom krunom” su se te sezone krunisali: N. Stevanović, Vulićević, Ostojić, Milenković, El Monir, Jevtović, Kosović, Janković (S. Ilić), Leonardno (Radin), Mihajlović (Đuričković), Đurđević. Zvezdi utehu nisu uspeli da donesu: Kahriman, Petković, Anđelković, Le Talek, Luković, Donald, Ristić (Milijaš), Kanga, Srnić (Milić), Plavšić (Vujaklija), Boaći.

2019. 1:0 za Partizan

I u trećem okršaju u ovom veku u finalu našeg Kupa pao je samo jedan gol. I opet je bilo 1:0 za Partizan. I ovoga puta je strelac bio takozvani štoper. Ovaj duel, odigran 23. maja 2019, obeležio je Ostojić. Iskoristio je nesinhronizovanost protivničkih igrača i već u 13. minutu doneo preimućstvo svom timu, koji ga je sačuvao do kraja.

Situacija je bila slična kao sada. Crvena zvezda je bila prvak i imala šansu da osvoji i Kup Srbije. Ali u odlučujućoj utakmici njen tim – Borjan, Stojković (Gobeljić), Savić, Milunović, Rodić, Jovičić (Vukanović), Jovančić, Ben (Joveljić), Marin, Ivanić, Pavkov –  nije ličio na onaj, koji je vrlo uverljivo došao do šampionske titule.

Partizanu je to bilo najslabije prvenstvo u ovom veku – završio ga je tek na trećem mestu (na tabeli ga je pretekao i niški Radnički). Trijumfom u Kupu Srbije je, što se kaže, spasao sezonu. Ujedno, to mu je bio četvrti uzastopni trijumf u tom takmičenju. Ostvarili su ga: Stojković, N. R. Miletić, Ostojić, S. Pavlović, Urošević (Šehović), Zdjelar, Šćekić, Tošić (S. Ilić), Pantić, Ivanović (L. Pavlović) i Gomes.
Kraj