Strast, opsesija ili zavisnost

Odlazak u kupovinu posle napornog dana može delovati veoma opuštajuće. Dobar je osećaj nagraditi sebe nekom sitnicom za uloženi trud nakon položenog ispita ili uspešno završenog poslovnog projekta, ali i utešiti se nakon raskida sa voljenom osobom. Problem nastaje kada kupovina izmakne kontroli i postane jedino ili glavno sredstvo za postizanje dobrog raspoloženja. Relativno nova „boljka” koja se širi velikom brzinom u Americi i u većini razvijenih zemalja Evrope jeste kupoholizam, neumereno trošenje koje poprima odlike prave zavisnosti.

Nova istraživanja otkrivaju da neke trošadžije kupuju da bi podigli samopouzdanje i izborili se sa određenim unutrašnjim problemima, dok su drugi vođeni prostim materijalizmom. Bez obzira na motiv, istraživači su saglasni da ponašanje pri kupovini može ići od površne zabave do ozbiljne zavisnosti. Ovaj problem proučavan je i u medicini, a poznat je pod nazivom oniomanija (od grčkih reči onios – na prodaju i mania – ludilo) i predstavlja kompulzivnu (prisilnu) želju za kupovinom. U osnovi, kupoholičari, dok kupuju, dobijaju nekoliko momenata dobrog raspoloženja. To je za njih trenutna psihička nagrada, koja ih ohrabruje da nastave dalje da kupuju tražeći ponovo taj osećaj zadovoljstva. Kao što je slučaj sa svakom zavisnošću, i kupoholičari često osećaju stid i kajanje nakon svojih postupaka. Prava zavisnost nastaje kada kupoholičar počne da ugrožava svoj način života i veze sa bližnjima. „Oni osećaju veliku brigu zbog dugova koji se gomilaju, često kriju račune i lažu o tome koliko su potrošili, živeći stalno u strahu da će biti otkriveni”, kaže Lorin Koran, psihijatar Univerziteta u Stanfordu, naglašavajući da takvo ponašanje dovodi do patnje i poremećenih odnosa u porodici. Prema njenim rečima, kupoholičari često pate od nedostatka samopouzdanja, skloni su maštarenju i podložni depresiji. Prema podacima Instituta za bolesti zavisnosti u Ilinoisu, posledice kupoholizma su veoma ozbiljne: ogromni dugovi, poremećeni porodični odnosi, problemi na poslu, depresija i trajno stanje uznemirenosti, samo su neke od njih.

Tašna od 10.000 dolara

Živimo u izrazito potrošačkom društvu koje nas uči da posedovanje materijalnih stvari donosi sreću i određuje naš status u njemu. Na kompulzivno kupovanje se pre gleda sa naklonošću, umesto da se ono tretira kao potencijalni problem. Tome posebno doprinosi opsesija društva slavnim ličnostima i njihovim stilom života, koji ostali žele bar na trenutak da osete. Neumereno trošenje zvezdama možda ne predstavlja teškoću, ali činjenica da Viktorija Bekam troši godišnje 100.000 funti samo na odeću ili podatak da Sara Džesika Parker poseduje više od 100 pari cipela „manolo blanik” od kojih svaki košta preko 400 dolara utiče na potrošačke navike velikog broja žena koje se ugledaju na njih.

Jedan od razloga zašto su u većini slučajeva žene te koje su kupoholičarke jesu reklame. Reklamne agencije posebno ciljaju na ženski deo populacije. Od dama se očekuje da neizostavno prate trendove koje im mediji nameću na dnevnoj bazi, u vidu proizvoda koji su „must have”. Tašne i cipele postale su statusni simboli za žene danas, kao što su na primer automobili za muškarce. Posedovati tašnu poznatog dizajnera znači da je žena elegantnija, uspešnija i na nju gledaju sa većim poštovanjem. Zato nije iznenađujuća pojava da u Americi cena jedne torbe „hermes” iznosi 10.000 dolara, pri tom imajući u vidu da je lista čekanja za nju četiri godine. Nameće se pitanje da li je prekomerno trošenje zaista ono što žene čini srećnima. „Ironija je u tome – da bi kupovale na ovaj način, žene moraju da rade mnogo više. One ulažu ogroman trud u svoju karijeru istovremeno ostajući osiromašene kada je njihovo slobodno vreme u pitanju. Zato koriste kupovinu kao brz način da daju svom životu na značaju”, tvrdi dr Pol Marsden, psiholog Ekonomskog fakulteta u Londonu. Prema njegovom mišljenju, žene su danas finansijski nezavisne, više nego ikad ranije, i imaju pravo na izbor, ali gledajući unapred, treba se zapitati da li će ovakav vid kupovine zaista poboljšati njihov kvalitet života.

Pink avionom u šoping

Činjenicu da žene zaista vole šoping, ali i da u tome umeju da preteraju iskoristio je biznismen Adam Čarls. Naime, reč je o letelici namenjenoj isključivo ženama koje su krenule u kupovinu. Sa aerodroma u Liverpulu dame ulaze u pink avion, gde ih čeka ženska posada, služi se ružičasti šampanjac, a pre polaska za Pariz ili Milano putnice mogu da urade i francuski manikir.

Upravo povlađujući stav društva prema kupoholizmu rezultira da se oni koji imaju ovaj problem retko obraćaju za pomoć, bez obzira na ozbiljne posledice, zbog osećaja zbunjenosti i sramote. Rešenje je u psihoterapiji, u pronalaženju razloga za takvo ponašanje.

Svi smo deo potrošačkog društva zato što želimo nešto što nije naša osnovna potreba, već luksuz koji nam daje osećaj moći i kontrole u svetu u kojem živimo. Ali kada počnemo da gubimo račun nad troškovima koje imamo, vreme je za brigu.