Prvi žičani instrumenti

Najstariji žičani instrumenti su harfe i lire koje je skoro sigurno izumela sumerska civilizacija drevnog Iraka.

Neki od prvih tekstova na svetu dolaze iz sumerskog grada Ura, iz oko 3200. godine pre nove ere, a na njima su se našli i simboli koji predstavljaju jednostavne harfe. Oblik ovih instrumenata ukazuje na to kako su mogli da nastanu.

Možemo da zamislimo čoveka iz četvrtog milenijuma pre nove ere, ili čak i mnogo r nije, kako udara u zategnutu strunu luka i kome pada na pamet ideja da ih doda još nekoliko i tako dobije različite tonove.

Lire su bile omiljen muzički instrument u drevnom Izraelu, što je opisano u Bibliji (Fotodokumentacija „Politike”)

Sledeći korak bio je da se jedna strana lučnog oblika pretvori u zvučnu kutiju da bi se povećala rezonanca. Lira se razvila od harfe.

Koliko su Sumerci poštovali harfu vidi se po tome što je njen izum pripisan direktno velikom bogu Enlilu.

Najraniji iskopani primerci ovog instrumenta dolaze nam iz kraljevskog groblja u velikom gradu Uru, gde su sumerski vladari sahranjivani oko 2500. pre nove ere. Jedna je prilično velika, visine oko 1,5 metar, sa zvučnom kutijom u obliku broda sa pljosnatim dnom. Stajala je uspravno pa se na njoj sviralo kao na današnjoj harfi. Priključci za žice bili su od zlata i srebra.

Urska lira (Foto Vikipedija PD-ART)

U jednoj drugoj grobnici na kraljevskom groblju nađene su tri lire sa životinjskim glavama na zvučnim kutijama, za različite tonove – glava bika za bas, junice za tenor i jelena sa alt. Sve tri su bile veoma lepo dekorisane umetnutim školjkama.

Harfe i lire bile su omiljeni muzički instrumenti u Mesopotamiji, a dostigle su veliku popularnost i u drugim oblastima Bliskog istoka.