Hoće li iranski vojni brodovi stići do Venecuele

Vašington i Teheran su krenuli da popravljaju odnose, ali se ispostavlja da je to put pun „rupa”. Dok dve zemlje vode indirektne pregovore da ožive nuklearni sporazum, proiranska milicija u Iraku počela je da američke snage napada iz dronova, a u Beloj kući podozrevaju i da su iranski vojni brodovi zaplovili ka Venecueli.

Prema pisanju američkih medija, irački militanti pod iranskom zaštitom šalju dronove koji lete isuviše nisko da bi ih Pentagonov radarski sistem primetio na vreme, što je rizično za američke trupe i ambasadu. Kako prenosi „Vašington post”, pojedini komandanti veruju da su bespilotne letelice u rukama pobunjenika možda i najveća opasnost za američke vojnike i diplomate u Iraku.

Dron, za kojeg se smatra da je proizveden u Iranu, u aprilu je neuspešno udario na bazu Centralne obaveštajne agencije u Irbilu na severu Iraka. U maju je iz bespilotne letelice pogođena američka vojna baza u Iraku, koju je Iran već gađao početkom prošle godine. Tada se vlada predsednika Hasana Rohanija svetila Sjedinjenim Državama zbog ubistva generala Kasema Solejmanija, komandanta Revolucionarne garde, elitnog ogranka iranske armije.

Analitičari upozoravaju da se irački ustanici pod teheranskom zaštitom neće umiriti dok i poslednji američki vojnik ne ode kući i da treba očekivati da će SAD i Iran i dalje putem posrednika ratovati u Iraku. Uz pomoć posrednika i pregovaraju, pa Evropa, Rusija i Kina pomažu američkoj i iranskoj delegaciji da u Beču spasu dogovor o iranskom nuklearnom programu. Dok je bivši šef Bele kuće Donald Tramp povukao potpis sa „papira” koji je obavezivao Rohanijevu vladu da prestane da obogaćuje uranijum u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija, predsednik Džozef Bajden je pristao na razgovor.

Ako bi Teheran još jednom odustao od atomske bombe, a Vašington uklonio embargo, bio bi to značajan pomak, ali su njihovi odnosi opterećeni i drugim sukobima, pa se ne može govoriti i o detantu.

U bliskoistočnim konfliktima su na suprotstavljenim stranama. Dok Iran podržava sirijskog predsednika Bašara el Asada, SAD pomažu pobunjenicima. Teheran je uz libanski Hezbolah i palestinski Hamas, organizacije u ratu s američkim saveznikom Izraelom. Imaju različite interese i izvan regiona, a poslednjih dana je u fokusu njihov mogući konflikt zbog Venecuele.

Avenija Pensilvanija pomno prati dva iranska vojna broda za koja podozreva da su se uputila ka Venecueli, prenosi „Politiko”. Venecuelanski i iranski ministri spoljnih poslova Horhe Areaza i Mohamed Džavad Zarif podvukli su odlične bilateralne odnose na prošlogodišnjem sastanku u Teheranu, a spaja ih i to što su obe zemlje pod američkim sankcijama. U Bajdenovom timu smatraju da bi dolazak iranskih vojnih plovila u Zapadnu hemisferu, koju SAD smatraju svojom interesnom zonom, bio provokacija, jer bi izazivao američki autoritet u regionu. Šiitska republika se stalno žali na prisustvo američke armade u Persijskom zalivu i upozoravala je da bi mogla da pošalje svoju mornaricu u američko „dvorište”, ali su to dosad bile prazne pretnje.

Do Venecuele nisu stigla ni četiri tankera sa naftom koje je Trampova administracija presrela i zaplenila prošlog leta, tvrdeći da ih je na put ka Južnoj Americi poslala Rohanijeva vlada. Zalivska teokratija je poricala da ima bilo kakve veze s tovarom, optužujući SAD za „laž i psihološki rat”. Prema saznanjima „Volstrit džornala”, oduzeto je milion barela nafte, što je najveća američka zaplena iranskog crnog zlata.

U Vašingtonu se žale i na venecuelansko-iransku vojnu saradnju i navodno sve primetnije prisustvo Revolucionarne garde u Karakasu.