Državna matura – ne pre 2024. godine

Neupitna spremnost prosvetnog sistema da odloži državnu maturu i nespremnost najodgovornijih za uvođenje ovog ispita da generaciju učenika koji će prvi i zvanično polagati tu proveru znanja još na početku srednje škole podrobno upute u to šta ih čeka na kraju srednjoškolskog obrazovanja – samo su potvrđeni nedavno ozvaničenim izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Sad je i zakonom predviđeno da do školske 2022/23. godine maturski ispiti budu kao i dosadašnji, a da se od školske 2023/24. godine polažu stručna, umetnička i opšta matura za kraj srednje škole. Dakle, veliku maturu koja treba da zameni prijemne ispite za upis na fakultete, pod uslovom da ponovo ne bude odložena, prvi će polagati đaci četvorogodišnjih smerova koji upravo, malo onlajn malo u školi, završavaju prvi razred.

Oni pojma nemaju kako će izgledati nacionalno testiranje na kraju obrazovnog ciklusa kojim su već obuhvaćeni. Kako bi i mogli da znaju kad je velika matura i dalje strateški cilj na nivou plana koji se razrađuje i podložan je promenama. Isto tako, sadašnji osmaci, budući srednjoškolci, nemaju jasnu predstavu o tome šta će biti uslov za završetak škole koju sada planiraju da upišu.

Mogu da naslute da će velika matura imati sertifikacionu, selekcionu i evaluativnu ulogu, koje u najkraćem znače – svedočanstvo o završenoj srednjoj školi, prohodnost i rangiranje za upis na fakultete i ogledalo kvaliteta preduniverzitetskog školovanja.

Prvi pokušaj imitacije onoga što treba da preraste u obavezan deo opšte, stručne i umetničke mature obavljen je prošle jeseni. Sledećeg pilotiranja velike mature neće biti pre proleća 2022. godine. Tako je prosvetni vrh rešio da redefiniše i ubuduće korak po korak pomno prati faze nastajanja i uvođenja ovog ispita, a taj zadatak poverio je novoformiranoj komisiji. Doduše, njen sastav u poređenju s prethodnom izmenjen je minimalno, u skladu s promenama na rukovodećim pozicijama u Ministarstvu prosvete, otkako njim rukovodi Branko Ružić.

Novi tim prelomio je da nema šanse da se uvođenje velike mature nastavi striktno po planu koji je skrojio pređašnji, a koji je predviđao da se ona u punom obimu realizuje 2022. godine, uprkos tome što nisu rešeni ključni problemi, poput nedovoljne uključenosti visokoškolskih ustanova, nepostojanja IT sistema za upravljanje sprovođenjem državne mature ili sistemskih priprema učenika za novu proveru znanja. Uz to, niko se nije nadao da će epidemija virusa korona ovoliko da potraje, a s njom i otežani uslovi u kojima obrazovanje funkcioniše.

Da li je ostalo dovoljno vremena da se ključne poteškoće otklone, a ovaj proces, najzad, postavi na zdrave i održive temelje koji će osigurati da se sprovođenje velike mature više ne odlaže? „Odgovor koji još uvek nije u potpunosti definisan jeste na koji način će visokoškolske ustanove integrisati rezultate državne mature u svoje upisne planove i procedure”, rekli su na to u resornom ministarstvu, mada s predstavnicima univerziteta, najzad, intenzivno rade kako bi se i ovo pitanje rešilo.

Nedavno je, na Ružićevu inicijativu, održan sastanak eksperata za uvođenje velike mature koji je okupio i oko 80 rektora, prorektora i dekana domaćih fakulteta. Bio je posvećen „razmatranju tendencija i trendova vidljivih iz preliminarne obrade modela vrednovanja rezultata državne mature kod upisa na visoko obrazovanje”, kako su obelodanili nadležni posle tog skupa, inače zatvorenog za medije. Naveli su i da je do kraja aprila više od 200 fakulteta dostavilo svoje predloge modela kako bi državna matura mogla biti ulaznica za studije, a da su na skupu predstavljeni najvažniji uvidi iz analize tih podnesaka.

„U njima su konkretni predlozi kako bi koji studijski program ubuduće mogao da vrednuje ispite državne mature i postignuća učenika tokom srednjeg obrazovanja”, precizirali su upućeni, ističući da je važno naglasiti da nisu u pitanju usvojene verzije novih upisnih pravila, već predlozi mogućih „formula” prema kojima bi kandidati za studije bili rangirani.

Takođe, napomenuli su da je ovaj skup samo jedan od mnogih koraka na putu ka budućem standardizovanom rangiranju učenika za upis na akademske studije. Plan je da svi fakulteti definišu, usaglase, usvoje i objave nova upisna pravila do jeseni 2021. godine kako bi učenici imali vremena da se za te uslove pripremaju i pre nego što upišu četvrti razred i postanu maturanti.