Šta nemački emisari nude Americi

Američki predsednik Džozef Bajden i nova administracija u Vašingtonu učinili su nedavno krupan korak ka unapređenju transatlantskih odnosa, prvenstveno s Nemačkom, istorijskom odlukom da odustanu od daljih sankcija „Severnom toku 2”, projektu koji uživa zdušnu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel i vlade u Berlinu.

Na kakve poteze je s istim ciljem, učvršćivanjem savezništva s Amerikom, sada spremna Nemačka, u vezi s ključnom tačkom razdora između dve vodeće vodeće članice NATO-a, a to je dalja sudbina rusko-zapadnoevropskog gasovoda, koji je gotovo izgrađen?

S ovim pitanjem na umu, Angela Merkel uputila je dvojicu svojih ključnih savetnika – Jana Hekera (za međunarodnu politiku) i Larsa Hendrika Relera (za ekonomiju) – na drugu obalu Atlantika. „U američko-nemačkim odnosima, normalno je da savetnici putuju”, lakonski je predstavila ovu prekookeansku misiju Hekera i Relera.

U međuvremenu, dvojicu visokih nemačkih zvaničnika za pregovaračkim stolom dočekali su ovom prilikom Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost SAD i Ketrin Taj, američki trgovinski predstavnik.

Koja bi mogla biti očekivanja Vašingtona od ovih razgovora povodom gasovoda koji je odavno isprovocirao duboke podele u Evropi i NATO-u, zagonetka je. Kakve diplomatske ponude nose Heker i Reler svojim sagovornicima u američkoj prestonici, neizvesno je. Neki format priključenja američkog biznisa „Severnom toku 2”? Ili možda, političke ustupke na nekoj drugoj strani u Evropi, ili šire?

Bilo kako bilo, nemački šef diplomatije Hajko Mas iskazao je uzdržani optimizam povodom pregovora u Vašingtonu povodom slučaja „Severni tok 2”.

„Kao i u prošlosti, usredsređeni smo na dijalog s nadležnima u Vašingtonu, i tako ćemo i nastaviti. Pregovori između nemačke vlade i administracije u Vašingtonu („Severni tok 2”) sada su u toku. Ne samo da smo uzeli u obzir odluku administracije u Vašingtonu (o izuzimanju švajcarske firme ’Severni tok 2’ i njenog izvršnog direktora Matijasa Varniga od sankcija) i komentare predsednika Bajdena, već smo naglasili da imamo interes za iznalaženje zajedničkog puta (u slučaju rusko-zapadnoevropski gasovod). Uveren sam da ćemo uspeti da pronađemo način, iako to sigurno neće biti lako i možda se neće dogoditi brzo”, ocenio je Mas u razgovoru s novinarima pred virtuelni sastanak ministara inostranih poslova i odbrane članica NATO-a u Berlinu, u utorak.

Satnica pregovora Vašingtona i Berlina povodom „Severnog toka 2” možda ipak ovih dana bude ubrzana.

Naime, Angela Merkel je odašiljanje emisara u SAD obrazložila potrebom da Nemačka s Amerikom postigne „kompromis” oko „Severnog toka 2” pre najavljene turneje predsednika SAD Džozefa Bajdena Evropi sredinom juna, izvestila je Funke medija grup. Naime, Bajden i Merkelova susrešće se, prema najavama, na samitu G7 u Velikoj Britaniji (11–13. juna).

Posle toga, šef Bele kuće mogao bi ponovo da se sretne s odlazećom nemačkom kancelarkom 14. juna na samitu NATO-a u Briselu. Dva dana kasnije, Džozef Bajden i Vladimir Putin susrešće se „oči u oči” u Ženevi. Da li će Bajden i s Putinom razgovarati o „Severnom toku 2”, još je otvoreno pitanje.

U međuvremenu, na ishod direktnih pregovora predstavnika Vašingtona i Berlina o „Severnom toku 2” mogla bi da bude bačena senka posle najnovijeg špijunskog skandala američkog prisluškivanja nemačke kancelarke. Kojom brzinom i kakav „kompromis” bi mogli da iznedre tekući „gasni pregovori” u Vašingtonu, biće jasnije pre samita G7 u Kornvalu. I dok traje ta neizvesnost, zvanični Kijev vapi da će ruski „Gasprom”, čim graditelji i finansijeri završe „Severni tok 2” (očekivanja su da će to biti pre 26. septembra, odnosno sledećih nemačkih izbora”) drastično zavrnuti gasnu slavinu u pravcu Ukrajine i tim putem do Evrope.

„Nemamo nameru da suspendujemo gasno snabdevanje tržišta preko Ukrajine”, obećao je u utorak Dmitrij Birčevski, direktor departmana za ekonomsku saradnju pri ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.