Tursko-grčka „korona diplomatija”

Ono što godinama nisu uspeli mnogi posrednici, uspela je na trenutak epidemija korona virusa: turski i grčki političari počeli su da razgovaraju, a da se pritom međusobno ne optužuju, što se odavno ne pamti.

Nedavni susret šefova diplomatije Nikosa Dendijasa i Mevluta Čavušoglua u Atini protekao je mirno ili, kako je to primetio jedan grčki kolega – pomalo dosadno. Mnogi su bili zbunjeni, pogotovo što su dve zemlje doskoro otvoreno zveckale oružjem u istočnom Mediteranu, u kojem ne mogu da se dogovore da postave međe između ekonomskih zona. To naglo spuštanje temperature pojedini posmatrači pokušavaju da objasne spasavanjem turističke sezone u Grčkoj i Turskoj, pošto ih je epidemija prošlog leta zavila u crno. To je sada glavni ekonomski problem, pošto su dve zemlje preko noći ostale bez oko 70 odsto gostiju.

Ministri su se dogovorili da turisti s negativnim testom i oni koji su vakcinisani mogu nesmetano da putuju u Tursku, odnosno Grčku. To je istovremeno poruka i gostima koji stižu iz zapadne Evrope. U Ankari i Atini se sada bore za svakog posetioca i nadaju da će „korona diplomatija” oživeti turistički promet na obe obale Egeja. Pogotovo što je Turska iz spornih voda privremeno povukla brod koji je tragao za gasom.

Nešto slično se dogodilo i pre dve decenije, kad su susedne zemlje gotovo u isto vreme pogodili razorni zemljotresi. Atina i Ankara su tada nesebično pritekle jedna drugoj u pomoć, što je otvorilo vrata i za kontakte vodećih političara. Ali ta „zemljotres diplomatija” nije uspela da premosti vekovne probleme koji pritiskaju odnose dve zemlje, pošto ne mogu da se oslobode teškog bremena istorije.

Prošlonedeljni susret Dendijasa i Čavušoglua protekao je bez oštrih tonova, ali to ne znači da su sa dnevnog reda skinuti problemi koji opterećuju odnose dve susedne i u NATO-u savezničke zemlje. Naprotiv, oni su i dalje na dnevnom redu i njihovo rešavanje neće ići brzo i bez trzavica. Sredinom prošle godine dve zemlje su bile na ivici oružanog sukoba, pošto nisu mogle da se dogovore oko razgraničenja u istočnom Mediteranu, gde su u međuvremenu otkrivene velike rezerve gasa.

Mnogi se sada prisećaju „skandalozne” konferencije za novinare u Ankari, kada su pre samo 50 dana dvojica ministara pred kamerama razmenili teške reči.

„Turska u Egeju krši međunarodno pravo i konvenciju o moru, ne poštuje dogovor s EU o rešavanju migrantske krize... Više od 400 vaših aviona je povredilo naš vazdušni prostor. Stav Grčke je jasan i ovo ne čujete prvi put”, skresao je Dendijas u lice svom domaćinu. Pomalo zatečeni Čavušoglu morao je da se brani: „Mi u Mediteranu štitimo interese Turske i Turaka na Kipru, mi poštujemo sporazum s EU o migrantima, Grčka je ta koja ga krši.”

Dvojica ministara su sada u Atini na trenutak svesno potisnuli u drugi plan teške probleme, koji godinama, decenijama kao mora pritiskaju odnose dve susedne zemlje. Ankara i Atina ne mogu da nađu kompromisni jezik oko razgraničenja u Egeju i istočnom Mediteranu, gde su otkrivene velike rezerve nafte i gasa, kao i oko širine teritorijalnih voda oko ostrva i vazdušnog prostora. Prošlog leta bilo je i zveckanja oružjem, zbog čega se Ankara našla na udaru kritika u Briselu. U Atini optužuju Tursku da namerno propušta izbeglice ka Grčkoj i EU. Dve zemlje ne mogu da nađu prihvatljiv jezik ni oko položaja muslimanske i pravoslavne manjine u Grčkoj, odnosno Turskoj. Kamen spoticanja je i vojna intervencija Turske na Kipru, posle koje je ostrvo podeljeno.

Uspeh je i to da su sada dve zemlje obnovile kakav-takav dijalog posle prekida koji je trajao duže od pet godina. Lokalni mediji tvrde da je na inicijativu Ankare dogovoren susret predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i premijera Kirijakosa Micotakisa na marginama predstojećeg samita NATO-a koji se održava u Briselu. Ali od tog razgovora ne treba očekivati čuda, pošto dve strane za sada – iako se na rečima zalažu za dijalog – ne pokazuju spremnost na veće ustupke, što bi jedino moglo da dovede do trajnog rešenja problema između dve susedne zemlje, pogotovo što su u međuvremenu pregovori o ulasku Ankare u Evropsku uniju praktično blokirani.