Ovacije za „Lažljivicu” u Zagrebu

Od našeg specijalnog izveštača
 
Zagreb ‒ Do koliko vi ovde služite otadžbini? Je li vam još otvoren muzej… Vi palacate jezikom, tandrčete, klopoćete, a muzej dični izgore … Odzvanjale su preksinoć reči Serafime Margaritovne u zdanju zagrebačkog Kazališta „Kerempuh”, koju je tumačila glumica Jelisaveta Seka Sablić, a hrvatska publika pozdravljala burnim aplauzom. Ništa manje simpatija nije osvojila ni njena prijateljica Margarita Serafimovna, koju je igrala Gorica Popović.

Predstava Ateljea 212 „Lažljivica”, po delu Nikolaja Koljade, u režiji Stefana Sablića, sa glumačkim tandemom Jelisavete Seke Sablić i Gorice Popović, izvedena je preksinoć, druge festivalske večeri ovogodišnjeg 45 izdanja „Dana satire Fadila Hadžića” u pozorištu „Kerempuh” u Zagrebu. U okviru ovogodišnjeg satiričkog pozorišnog skupa biće izvedeno ukupno 14 predstava iz Ljubljane, Mostara, Zagreba, Splita, Rijeke, Beograda i Banjaluke, u izboru selektorke Jelene Kovačić. O festivalskim nagradama odlučivaće stručni žiri: Bojana Radović, Ivana Krizmanić i Matko Botić.
U zdanju „Kerempuha” slika nalik beogradskim pozorišnim salama. Svaki drugi red prazan, publika sedi sa maskama na licu. Ipak, oseća se pozitivna energija. Aplauzi, ovacije, cveće na kraju predstave, na koje smo tokom poslednjih meseci zbog epidemijskih okolnosti zaboravili,povratili su nam nadu da ćemo se uskoro ponovo radovati novim pozorišnim mostovima.
‒ Ovo je za mene božanstveno veče. Dve godine nisam bila u pozorištu, a večeras baš gledam Seku Sablić i Goricu Popović. Koliko malo treba da budeš srećan ‒ ushićeno je jedna vremešna Zagrepčanka pričala svom suprugu.
Rešo, na njemu lonac u kome se krčka krompir. Harmonika, stari nameštaj, na zidovima slike, gobleni, oružje iz 15. veka… Margarita Serafimovna razvlači harmoniku i peva. Nikolaj Koljada, u drami „Lažljivica” izvlači iz tame svoje heroine i osvetljava ih. Serafima i Margarita su starije žene koje se sreću u malom, neuglednom provincijskom muzeju nacionalne istorije. Svađaju se, sumnjaju, negiraju. Zašto ova urnebesna, topla i duhovita priča o samoći, o potrebi za prijateljem nailazi na takve reakcije publike, Gorica Popović za „Politiku” kaže:
‒ Rekla bih da je ovo priča o usamljenosti. Dve sasvim različite žene žive svoje vrlo udaljene živote, ali su obe užasno same i to je tužno. Seka Sablić i ja smo često razgovarale i pitale se: da li je sve to smešno? To je zapravo tragikomedija, jer ima mnogo tužnog u celoj ovoj priči. Ove Koljadine junakinje su zapravo nesrećne, bez obzira na to koliko mi nasmejemo publiku, one su ipak proizvod ovog vremena gde se ljudi ne snalaze. Ako se niste ubacili u neke šeme, da tako kažem, vi ste skrajnuti, nikome niste važni, otuda tolika prijemčivost za ovu predstavu.
Jelisaveta Seka Sablić primećuje da je ovo delo toliko maštovito napisao Nikolaj Koljada da se svaka njegova replika apsolutno spaja sa našom stvarnošću.
‒ Ovo je sveža predstava, nije zapravo ni igrana, budući da je premijerno izvedena uoči pandemije. Toliko stojim iza lika Serafime Margaritovne da bih jednostvano na momente i sama mogla da nastavim, produžim replike svojim govorom koliko mi je ona bliska. Nema tu šta previše da se priča, to je podeljeno društvo kako kod nas tako i u celom svetu.
Scensku magiju tandema Sablić-Popović u sali popularnog „Kerempuha” pratio je i iskusni reditelj Paolo Mađeli, ali i njegova bliska saradnica Željka Udovičić Pleština.
‒ Bila mi je velika čast da večeras budem sa ansamblom Ateljea 212. Seku Sablić i Goricu Popović obožavam, ovo mi je, moram da kažem, prvi izlazak u svet posle mnogo vremena. Izabrao sam baš predstavu „Lažljivica” i ne kajem se ‒ uveravao nas je Mađeli.
Nikolaj Koljada vešti hroničar zaboravljenih usamljenika koji su nam neverovatno bliski i slični, nije se bez razloga odlučio da praizvedbu ovog dela podari Ateljeu 212 i Beogradu čiji je rado viđen gost. Gradeći svoje autentične dramske svetove, Koljada je u isto vreme i satiričan i mučan, duhovit i potresan, kritičan i blagonaklon. Ovaj put na scenu dovodi Serafimu Margaritovnu i Margaritu Serafimovnu, iako su na prvi pogled sasvim različite, jedna u sebi nosi pobunu i glad za osvetom, a druga je pomirena sa sistemom u kojem živi i ne želi od njega da odustane. Muzej u kojem ih zatičemo zapravo je muzej laži koje živimo, zabluda u koje verujemo, prošlosti koja više ne postoji. To su i razlozi koji su prevagnuli da beogradsku „Lažljivicu” selektorka Jelena Kovačić uvrsti u svoju selekciju.
‒ Meni se čini da je „Lažljivica” predstava koja apsolutno odgovara ovakvom festivalskom profilu. Sa jedne strane tu je Koljada, sa druge sjajna gluma Seke Sablić i Gorice Popović. U ovom slučaju nisam morala mnogo ni da razmišljam, niti da vagam ‒ kaže selektorka Kovačić.
„Pakao je prazan, svi zlodusi su ovde,” reći će Serafima i uzeti stvari u svoje ruke, krenuti u obračun s društvom verujući, možda sasvim uzaludno, da je svet zaista moguće popraviti.
A da se pozorišni život u regionu polako vraća na stari kolovoz ohrabrio nas je ovogodišnji hrabri iskorak „Kerempuha”, koji uprkos epidemijskim okolnostima nije odustao od svoje teatarske svetkovine. Koliko ga je delikatno bilo organizovati, Roman Šušković Stipanović, prvi čovek Kerempuha napominje:
‒ U ovoj sezoni nam se zapravo dogodilo da imamo dva festivalska izdanja, jer smo prošli realizovali tokom protekle jeseni. Evo 45. „Dane satire” održavamo u redovnom terminu, i radujemo se ovom kreativnom naporu. Ono što nas je posebno pozitivno iznenadilo jeste ponuđeni kvalitet, pa je selektorka imala slatke muke da bira između nijansi.
Scenom „Kermpuha” će do 26. juna defilovati novopečena gospoda, bivši državnici, naivci, ostarele revolucionarke, izmišljene istorijske ličnosti. Iz Beogradskog dramskog pozorišta u završnici festivala pridružiće im se i „Ružni, prljavi, zli” Slobodana Obradovića, prema motivima istoimenog filma Etorea Skole, u režiji Lenke Udovički.