Orgulje, kraljica instrumenata

U okviru Osmog međunarodnog festivala „Dani orgulja/ Dies organorum”, koji se ove godine održava u Beogradu od 28. juna do 14. jula, u organizaciji Kulturnog centra Beograda u saradnji sa Katedrom za orgulje na FMU i sveštenstvom katedrale Blažene Djevice Marije, nastupio je i Pavel Kohout, jedan od vodećih čeških i svetskih koncertnih orguljaša. Kohout je preksinoć u katedrali Blažene Djevice Marije (Hadži Milentijeva 75), održao koncert na čijem su se repertoaru našle i kompozicije J. S. Baha, K. F. E. Baha, i Gilmona.

Pavel Kohout je diplomirao u klasi profesora Jaroslava Tume na Muzičkom konzervatorijumu i Fakultetu muzičke umetnosti Akademije scenskih umetnosti u Pragu. Bio je pobednik brojnih međunarodnih takmičenja orguljaša, a dobitnik je i prve nagrade i nagrade „J. S. Bah” na prestižnom IV međunarodnom takmičenju orguljaša Musašino u Tokiju 2000. godine, koje se smatra jednim od najvećih svetskih takmičenja.

Nastupao je kao solista sa različitim ansamblima i orkestrima širom Evrope, Rusije, Australije i SAD. Profesionalni angažman Pavela Kohouta obuhvata podučavanje na brojnim međunarodnim majstorskim radionicama, među kojima su i one održane u Beogradu. Trenutno je doktorand Akademije scenskih umetnosti u Pragu, na studijama istorije tehnike izvođenja na baroknim orguljama.

Budući da je ovo već drugi put kako je u našem glavnom gradu, za „Politiku” razgovaramo o njegovim iskustvima, utiscima i susretima sa beogradskom publikom…

Orgulje nisu uobičajen instrument na našim prostorima. Ovdašnja publika uglavnom nema orgulje u svojoj muzičkoj tradiciji. Kakav je njen odgovor na ovu vrstu izvođenja?

Da, to je zaista istina. Ipak, odgovor koji sam dobio u vašem gradu je iznenađujuće dobar. Iskreno, bio sam prijatno iznenađen. Ono što mi je veoma važno jeste da istovremeno animiram, pa ako hoćete i zabavim publiku, iako je opšte uverenje da je to sa orguljama nemoguće... Pored vernika, ove koncerte posećuju i ljubitelji klasične i duhovne muzike. Cilj mi je da ljudi istinski uživaju, bar onoliko koliko i ja uživam izvodeći svoj repertoar za njih… Ako bi trebalo da poredim… recimo, u Aziji, Kini ili Japanu, orgulje takođe nisu autentični instrument tih kultura, potpuno različitih religija. A odgovor na njih je sjajan.

Da li je moguće izvesti na orguljama kompozicije intimnog, ali ne sakralnog karaktera što je inače uobičajeno jer su orgulje najčešće smeštene u sakralnim prostorima?

Postoji mnogo modernih transkripata originalnih baroknih kompozicija… Tu je, naravno, nezaobilazni Bah, kao i mnogobrojni barokni koncerti za orgulje. Kasnije, imamo ih i u romantičarskom periodu. Tu su posebno zastupljeni List, Mendelson ali i mnogi drugi kompozitori…U pravu ste, većina orgulja u svetu se nalazi upravo u crkvama, dakle u različitim sakralnim prostorima, ali, takođe, postoji određeni broj i u koncertnim dvoranama gde se, naravno, izvode koncerti za orgulje i orkestar. Ponekad ih ima i u pozorištima, hotelima, sinagogama. Imam običaj da kažem, orgulje su svuda oko nas!

Kako birate dela koja ćete uvrstiti u svoj repertoar?

Trudim se da pripremim najbolji mogući repertoar koji upravo odgovara dostupnom instrumentu na mestu održavanja koncerta. Ni sve orgulje nisu iste, postoje veoma različiti tipovi orgulja. One su vrlo izazovne, jer postoje orgulje na kojima je moguće izvoditi samo barokna dela, ali postoje i one iz romantičarskog perioda, da ne govorimo o savremenim, električnim orguljama. Neophodno je imati širok repertoar, upravo zbog toga, da biste mogli da odaberete ono što je najbolje za određeni instrument... Danas je veoma popularno istraživanje načina originalnih tehnika izvođenja, od samih početaka pa nadalje… Danas imamo i univerzalne instrumente, ali tada je svaki instrument bio potpuno originalan i osoben.

Imali smo priliku da čujemo koncerte za orgulje u pratnji orkestra. Poznato je da su orgulje vrlo samostalan instrument. Šta su orgulje dobile dodavanjem orkestra na scenu?

Mislim da je to odlična kombinacija, i da je orkestar veoma dobar partner orguljama koje su veoma moćan instrument, i kojima je orkestar odlična dopuna. Postoje predivna dela za orgulje i orkestar.

U svetu je veoma mali broj festivala posvećenih izvođenju na orguljama. Kako vidite festival u Beogradu, tradicionalno organizovan već osmu godinu zaredom…

Tačno je da festivali ovog tipa nisu česta pojava u svetu. Ovaj festival je veoma značajan, kako za popularizaciju instrumenta, tako i za kulturni život jedne sredine... Svaki festival mora da ima pažljivo biran plan i program. Mislim je veoma dobro to što učesnici dolaze iz najrazličitijih sredina, donose osobenosti svojih zemalja. Druga veoma važna stvar jeste i Letnja škola orgulja na kojoj sam jedan od predavača. Studenti biraju ono što će svirati. Potom diskutujemo, pokušavamo da sviramo bolje, objašnjavam neke elemente tehnike koji bi im mogli biti korisni, zanimljivi i novi. Mogu da kažem da je mnogo studenata zainteresovano, veoma su talentovani, i rado su se prijavili za master klas koji vodim. Raduje me to što se broj studenata uvećao u odnosu na moje prvo gostovanje. U osnovi, sve je veoma jednostavno. Pokušavamo da razmenimo iskustva i da sviramo bolje. Najvažnija stvar u svemu je da to zaista želite, a potom pratite impulse koji vas vode.