Оргуље, краљица инструмената

У оквиру Осмог међународног фестивaла „Дани оргуља/ Dies organorum”, који се ове године одржава у Београду од 28. јуна до 14. јула, у организацији Културног центра Београда у сарадњи са Катедром за оргуље на ФМУ и свештенством катедрале Блажене Дјевице Марије, наступио је и Павел Кохоут, један од водећих чешких и светских концертних оргуљаша. Кохоут је прексиноћ у катедрали Блажене Дјевице Марије (Хаџи Милентијева 75), одржао концерт на чијем су се репертоару нашле и композиције Ј. С. Баха, К. Ф. Е. Баха, и Гилмона.

Павел Кохоут је дипломирао у класи професора Јарослава Туме на Музичком конзерваторијуму и Факултету музичке уметности Академије сценских уметности у Прагу. Био је победник бројних међународних такмичења оргуљаша, а добитник је и прве награде и награде „Ј. С. Бах” на престижном IV међународном такмичењу оргуљаша Мусашино у Токију 2000. године, које се сматра једним од највећих светских такмичења.

Наступао је као солиста са различитим ансамблима и оркестрима широм Европе, Русије, Аустралије и САД. Професионални ангажман Павела Кохоута обухвата подучавање на бројним међународним мајсторским радионицама, међу којима су и оне одржане у Београду. Тренутно је докторанд Академије сценских уметности у Прагу, на студијама историје технике извођења на барокним оргуљама.

Будући да је ово већ други пут како је у нашем главном граду, за „Политику” разговарамо о његовим искуствима, утисцима и сусретима са београдском публиком…

Оргуље нису уобичајен инструмент на нашим просторима. Овдашња публика углавном нема оргуље у својој музичкој традицији. Какав је њен одговор на ову врсту извођења?

Да, то је заиста истина. Ипак, одговор који сам добио у вашем граду је изненађујуће добар. Искрено, био сам пријатно изненађен. Оно што ми је веома важно јесте да истовремено анимирам, па ако хоћете и забавим публику, иако је опште уверење да је то са оргуљама немогуће... Поред верника, ове концерте посећују и љубитељи класичне и духовне музике. Циљ ми је да људи истински уживају, бар онолико колико и ја уживам изводећи свој репертоар за њих… Ако би требало да поредим… рецимо, у Азији, Кини или Јапану, оргуље такође нису аутентични инструмент тих култура, потпуно различитих религија. А одговор на њих је сјајан.

Да ли је могуће извести на оргуљама композиције интимног, али не сакралног карактера што је иначе уобичајено јер су оргуље најчешће смештене у сакралним просторима?

Постоји много модерних транскрипата оригиналних барокних композиција… Ту је, наравно, незаобилазни Бах, као и многобројни барокни концерти за оргуље. Касније, имамо их и у романтичарском периоду. Ту су посебно заступљени Лист, Менделсон али и многи други композитори…У праву сте, већина оргуља у свету се налази управо у црквама, дакле у различитим сакралним просторима, али, такође, постоји одређени број и у концертним дворанама где се, наравно, изводе концерти за оргуље и оркестар. Понекад их има и у позориштима, хотелима, синагогама. Имам обичај да кажем, оргуље су свуда око нас!

Како бирате дела која ћете уврстити у свој репертоар?

Трудим се да припремим најбољи могући репертоар који управо одговара доступном инструменту на месту одржавања концерта. Ни све оргуље нису исте, постоје веома различити типови оргуља. Оне су врло изазовне, јер постоје оргуље на којима је могуће изводити само барокна дела, али постоје и оне из романтичарског периода, да не говоримо о савременим, електричним оргуљама. Неопходно је имати широк репертоар, управо због тога, да бисте могли да одаберете оно што је најбоље за одређени инструмент... Данас је веома популарно истраживање начина оригиналних техника извођења, од самих почетака па надаље… Данас имамо и универзалне инструменте, али тада је сваки инструмент био потпуно оригиналан и особен.

Имали смо прилику да чујемо концерте за оргуље у пратњи оркестра. Познато је да су оргуље врло самосталан инструмент. Шта су оргуље добиле додавањем оркестра на сцену?

Мислим да је то одлична комбинација, и да је оркестар веома добар партнер оргуљама које су веома моћан инструмент, и којима је оркестар одлична допуна. Постоје предивна дела за оргуље и оркестар.

У свету је веома мали број фестивала посвећених извођењу на оргуљама. Како видите фестивал у Београду, традиционално организован већ осму годину заредом…

Тачно је да фестивали овог типа нису честа појава у свету. Овај фестивал је веома значајан, како за популаризацију инструмента, тако и за културни живот једне средине... Сваки фестивал мора да има пажљиво биран план и програм. Мислим је веома добро то што учесници долазе из најразличитијих средина, доносе особености својих земаља. Друга веома важна ствар јесте и Летња школа оргуља на којој сам један од предавача. Студенти бирају оно што ће свирати. Потом дискутујемо, покушавамо да свирамо боље, објашњавам неке елементе технике који би им могли бити корисни, занимљиви и нови. Могу да кажем да је много студената заинтересовано, веома су талентовани, и радо су се пријавили за мастер клас који водим. Радује ме то што се број студената увећао у односу на моје прво гостовање. У основи, све је веома једноставно. Покушавамо да разменимо искуства и да свирамо боље. Најважнија ствар у свему је да то заиста желите, а потом пратите импулсе који вас воде.