Bogati nude samo mrvice

Treba imati „stomak” za ručak od šest jela, a zatim večeru sa osam posluženja – sve u istom danu. Upravo takav jelovnik savladali su lideri G-8 pre debate o strahovitom širenju gladi na početku 21. veka. Kako se vari upozorenje Svetske banke o novih 100 miliona gladnih u 2008. godini, uz predjelo od asparagusa sa kremom od susama, čorbu od krabe, „kjoto šabu-šabu govedinu”, jegulju u soja sosu... i ponudu 18 vrsta francuskih vina?

„Samit G-8 ponudio je svetu mrvice sa trpeze bogatih”, ocenio je juče londonski „Fajnenšel tajms” posle drugog dana 34. samita G-8 u luksuznom hotelu „Vindzor” na severu Japana, gde prenoćište košta oko 13.000 američkih dolara.

Gozba na japanskom ostrvu Hokaido nije ojačala jedinstvo, a ni uticaj, okteta u rešavanju gorućih globalnih tema: manjka hrane, preskupe nafte, razornog zagrevanja planete, tempa iskorenjivanja siromaštva i boleština u Africi... slažu se brojni posmatrači, ali i učesnici najmnogoljudnijeg samita G-8 u istoriji.

 „Došli smo na Hokaido sa očekivanjem da će oktet najrazvijenijih pokazati da predvodi borbu protiv klimatskih promena. Umesto toga, od njih smo dobili samo gomilu praznih slogana”, ocenio je ministar ekologije JAR Martinus van Šalkvik.

Najnoviji dokument G-8 o borbi protiv emisije štetnih gasova – prvi koji su potpisali i SAD i Rusija – pun je uopštenih zaricanja za akciju do 2050. godine.

„Države članice G-8 došle su do zaključka da smanjenje emisije ugljen-dioksida od najmanje 50 odsto do 2050. godine treba da predstavlja globalni cilj”, objavio je japanski premijer Jasuo Fukuda. Željno iščekivani dokument G-8 ostavlja pojedinačno zemljama da odluče od kog stepena zagađenosti i od koje godine počinju da računaju svoje smanjivanje emisije ugljen-dioksida: taj „detalj” je, naime, izostavljen.

„Ovim tempom zagađivanja, svet će do 2050. godine biti obaren, a današnji lideri G-8 davno zaboravljeni”, upozorio je Antonio Hil, portparol britanske nevladine organizacije Oksfam.

Svesni da su rastuće cene nafte i hrane „opasne za globalnu ekonomiju”, lideri G-8 na Hokaidu nisu imali šta da dodaju. „Svetska ekonomija nalazi se u fazi neizvesnosti, skupa nafta i hrana doprinose povećanju globalnih inflatornih pritisaka”, stoji još u saopštenju G-8. Bez poimeničnog prozivanja, osmorka najrazvijenijih pozvala je „zemlje koje imaju višak hrane da ustupe deo onima koji pate od nestašica”. Istovremeno, „osmorka” od izvoznika nafte očekuje „povećanje proizvodnje ”, čemu se otvoreno suprotstavljaju najuticajnije članice OPEK-a. „G-8 sve brže korača ka ivici litice: oni zamišljaju da se mogu rešiti svojih problema a da ne uzmu u obzir nevolje i dostojanstvo drugih”, poručio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad u pismu japanskom dnevniku „Jomiuri šimbun”.

Oktet se u međuvremenu razišao oko pristupa rešavanju društvene krize u Zimbabveu. Rusija se, naime, otvoreno suprotstavila pritisku SAD i Velike Britanije da Savet bezbednosti UN izglasa dodatne sankcije toj podsaharskoj državi.

„Moskva je protiv finansijskih ili bilo kakvih drugih sankcija protiv Zimbabvea jer ne verujemo da su sankcije u ovom slučaju efikasno oruđe. Pretnja sankcijama naprosto nije najbolji način za rešavanje spornih pitanja”, naglasio je Aleksandar Pankin, saradnik ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.

Skromni rezultati basnoslovno skupog samita na Hokaidu (ukupni troškovi organizacije prešli su pola milijarde američkih dolara) izgleda nikoga ne iznenađuju.

„Ne može se očekivati da samit G-8 razreši sve svetske probleme, delimično i zbog toga što na njemu nisu prisutne mnoge važne ličnosti”, ocenio je Robert Zelik u izjavi koju je prenela japanska agencija Kjodo.

Hoće li na samitu 2009. godine u Italiji G-8 doživeti remont?