Albanci bi u vladu, ali bez Demokratskog fronta

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Partije na vlasti sve češće poručuju da je rekonstrukcija kabineta premijera Zdravka Krivokapića jedino rešenje za prevazilaženje nesporazuma unutar vladajućeg bloka.

Najuporniji je najjači opozicioni savez, Demokratski front (DF), koji zahteva da Krivokapić potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom i započne dogovor o rekonstrukciji vlade, u kojoj bi ušli njihovi predstavnici, ali i kadrovi iz manjinskih partija, najpre albanskih stranaka i Bošnjačke stranke. Ali, prema prvim reagovanjima, Bošnjaci se tom predlogu, bar javno, ne protive, dok bi neke albanske stranke ušle u vladu, ali pod uslovom da one odaberu ko će u njoj „stolovati”.

Predstavnik albanske koalicije „Jednoglasno” i čelnik Demokratske partije Fatmir Đeka poručio je da Albanci mogu razgovarati o ulasku u vlast, ali pod uslovima koje oni „izdiktiraju premijeru”.

Đeka je najpre u izjavi za „Dan” ocenio da u koaliciji koju predstavlja nikad nije doveden u pitanje evroatlantski put Crne Gore, a potom precizira:

„Naš stav je da ne bismo bili u vladi u kojoj je DF suštinski ostao isti. DF je i u prethodnom periodu potvrdio da ne baštini evropske vrednosti, odnosno da su im bliže proruske integracije. To je legitimno, ali se kosi s našim programskim opredeljenjima, kao i proklamovanim stavovima ove vlade.”

Dodao je da bi, ukoliko DF ne bi bio u vladi, sve opcije bile otvorene.

„Mi verujemo da ostali konstituenti vlasti jasno prepoznaju, vide i shvataju da se svetska, evropska, pa i regionalna situacija menja i da na to posebno Crna Gora, kao mala država i članica NATO-a, mora biti spremna.”

Da li će zaista u vladu sesti neko iz manjinskih partija za sada je nezahvalno prognozirati, ali ako premijer održi reč, članovima partija je odzvonilo. Krivokapić je upravo saopštio da u vladi u kojoj je on premijer „neće biti niko osim eksperata”, ističući da se „to odnosi i na manjine”.

Predsednik vlade je naveo da o rekonstrukciji njegovog tima „parlamentarna većina može da se odluči i za drugačiji model formiranja vlade i da bi to bilo legitimno”.

Nedugo nakon ove izjave stigao je „glas” iz članice DF-a, Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića odakle su kazali da će mu „ponuditi rekonstrukciju vlade, u koju bi ušli političari iz stranaka koje podržavaju aktuelnu, a na čijem čelu bi ostao aktuelni premijer”.

DNP je upozorila da, ukoliko bi Krivokapić odbio takav modalitet, ova partija bi inicirala izbor nove vlade, sastavljene od aktuelne parlamentarne većine i stranaka manjinskih naroda, na čijem čelu ne bi bio Krivokapić.

„Verujući da ovako predloženi modalitet u potpunosti štiti interese građana koji su Koaliciji ’Za budućnost Crne Gore’ dali podršku, Glavni odbor je zadužio predsednika partije i poslanike DNP-a da i po cenu novih izbora, koje bi pripremila prelazna vlada, istraju u ovim nastojanjima”, stav je DNP-a.

Za potpredsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića rekonstrukcija vlade je „političko pitanje”.

„Nemam ništa protiv rekonstrukcije i unapređenja rada vlade, ali sam protiv toga da bilo koji politički subjekt nametne samo ono što samo njemu odgovara. Nisam protiv da se unapredi, mislim da ima mnogo prostora da bi i vlada mnoge stvari mogla da radi na bolji način. Za moj ukus nije dovoljno dinamičan reformski put”, rekao je nedavno on.

Ponovio je da nije za rekonstrukciju po „sistemu švedskog stola”.

„Da bilo koji politički subjekt nametne samo ono što samo njemu odgovora. Protiv sam toga. Jesam za dijalog i pronalaženje boljih rešenja za poboljšanje opšte efikasnosti, nemam ništa protiv i voleo bih da se situacija razmrsi.”

Koalicija „Za budućnost Crne Gore” – koju u skupštini predstavlja 26 poslanika Demokratskog fronta koji čine Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija, Socijalistička narodna partija, Pokret za promene, Radnička partija, Ujedinjena Crna Gora, Partija udruženih penzionera i invalida Crne Gore, Jugoslovenska komunistička partija Crne Gore, Srpska radikalna stranka i Stranka penzionera, invalida i socijalne pravde Crne Gore – pozvala je dva koaliciona partnera u parlamentarnoj većini, Demokratsku Crnu Goru i Građanski pokret URA, da potpišu „precizan i jasan koalicioni sporazum svih stranaka koji je čine, a koji će obavezati ne samo sve potpisnike, nego i njihove predstavnike u izvršnoj vlasti”.