Prvi pingvin rođen u Beo zoo-vrtu

Dete je iz mešovitog braka, od oca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i mame Švajcarkinje. Prekriven je paperjem, ne liči još ni na maminu ni na tatinu familiju, ali kada se uskoro „presvuče” u prepoznatljivi smoking, biće to pravi dorćolski dasa – ili možda šmizla. Jer pol prvog pingvina, rođenog Beograđanina, još uvek se ne zna. Ali, pošto je beba svet ugledala na Veliki petak, izvesno je da će se, kada se utvrdi da li je reč o dečaku ili devojčici, zvati Petko ili Petka.

A, kako to obično biva, roditelji su čekali neko vreme da bi novog člana porodice predstavili svetu. Pre nekoliko dana izašli su iz svoje pećine, a mališan, glomazan i pomalo trapav, prava je atrakcija kako za ostatak „rodbine” tako i za sve posetioce „Vrta dobre nade”. Potomak beogradske Zone i Maneta, kako se zovu roditelji ove bebe, vest je i na globalnom nivou – jer retkost je da se u zoološkim vrtovima legu pingvini.

– Beba pingvin je priznanje „Beo zoo vrtu” da smo dobro radili i da se brinemo o dobrobiti životinja. Jer oni u zatočeništvu nemaju intimu kao u prirodi, ali ipak smo, gradeći pingvinarijum po evropskim standardima i pružajući im dobru negu, uspeli da dobijemo mladunče. Nadam se da ćemo sledeće godine imati još parova koji će dobiti prinovu. Vidimo već da ima mužjaka i ženki koji se sviđaju jedni drugima, ali oni su još mladi za bračne živote – objašnjava veterinar zoološkog carstva Jožef Ezveđ.

Mane i Zona inače su jedan moderan par koji svom detetu od najranijih dana pokazuje koliko je važno biti ravnopravan u braku. Čitava 42 dana, koliko je trajao period inkubacije, njih dvoje zajednički su brinuli o jajetu.

– Oboje su izuzetno dobri roditelji i, dok se beba nije izlegla, na svakih nedelju dana oboje su se smenjivali na jajetu. I sada mužjak aktivno učestvuje u odgajanju bebe. Nije on papučar, ali tako je to kod njih. Mama hrani mladunče, a tata brižno motri na oboje i čuva ih – kaže Ezveđ.
Mališan još ne jede samostalno. Tek za tri meseca, kad promeni paperje i kad počne da ulazi u vodu, naučiće i sam da se hrani. Zasad, za klopu je zadužena mama. Na njenom meniju je morska riba, odnosno papaline, sardine, skuše... i kada se ona dobro najede, polusvarenu hranu daje i svojoj bebi. Možda za nas ovakva organizacija obroka i ne zvuči baš higijenski, ali među pingvinima – to je tako.
U Beo zoo-vrtu ukupno je 17 pingvina. Na Beogradsku tvrđavu iz Beča i Emirata stigli su pre dve godine, i to posle prilično oštrog negodovanja jedne grupe građana koja je smatrala da ovim životinjama nije ovde mesto. Reč je ipak o takozvanim Humboltovim pingvinima, koji u prirodi nastanjuju prostore Čilea i Perua u Južnoj Americi. Nisu to oni pingvini na koje odmah pomislimo: stanari snega i leda. Ovima odgovaraju vremenski uslovi poput naših, a neki od njih, poput onih iz Emirata, navikli su i na mnogo veće vrućine.