Kameron kao školski primer loše prakse

Dejvid Kameron je nestao s britanske političke scene nakon što je raspisao referendum o napuštanju Evropske unije, ali je i dalje inspiracija kolegama, koje je ovom prilikom njegova umešanost u aferu „Grinstil” navela da rade na izmenama standarda o ponašanju ministara i ostalih vladinih zvaničnika nakon što napuste ove funkcije.

Naime, britanski parlament razmatraće predlog da se tamošnjim ministrima zabrani da se bave lobiranjem u periodu od pet godina nakon što napuste funkciju. Predloženo je i da im se onemogući da preuzimaju uloge u privatnom sektoru koji je povezan s oblastima koje su bile u njihovoj nadležnosti, i to dve godine nakon što im istekne mandat, uz mogućnost da se ova vrsta zabrane prolongira ako se proceni da za tim postoji potreba.

Ova pravila, ako budu usvojena, biće navedena u ugovorima državnih službenika i specijalnih savetnika. „Gardijan” javlja da su, što je možda još bitnije, na pomolu izmene pravilnika o transparentnosti, po kojem će ubuduće vladini uposlenici morati da zavedu, tačnije da sačuvaju poruke i mejlove i snimaju sastanke s lobistima na isti način kako to trenutno rade kad imaju formalne sastanke s lobističkim grupama i privatnim sektorom.

Predlog je potekao iz Doma lordova nakon skandala koji je zakuvao bivši premijer Kameron, koji je bio savetnik sada propale finansijske kompanije „Grinsil kapital” nakon što je napustio Dauning strit.

Britanci su 2016. odlučili da se priklone Borisu Džonsonu i Najdželu Faražu, koji su im tada garantovali bolji život nakon bregzita. Kameron je nakon odluke Britanaca da izađu iz EU spakovao kofere, oprostio se od premijerske fotelje dirljivim govorom u Dauning stritu ispred broja deset i otišao, između ostalog, kod Leksa Grinsila i njegove, sada nesolventne kompanije „Grinsil kapital”. Tri godine kasnije, aktuelni premijer Boris Džonson pokrenuo je zvaničnu istragu zbog sumnje da je Kameron intervenisao direktno kod članova vlade za ovu kompaniju, koju je savetovao, a čiji je vlasnik, australijski bankar Leks Grinsil, prethodno bio savetnik u njegovoj vladi. Vest o ovom lobiranju odjeknula je poput bombe, ne samo zato što je u centru pažnje bivši premijer nego i zbog toga što se on sastajao sa zvaničnicima koji i sada rade u administraciji Borisa Džonsona i zvao ih.

Lobirajući za ovu firmu kao savetnik, bivši britanski premijer je navodno lično kontaktirao s ministrima, kao i specijalnim savetnicima u Dauning stritu, među kojima je bilo i onih koji su prethodno radili kao visoki nameštenici u njegovom kabinetu. Tako je, recimo, kontaktirao s ministrom finansija Rišijem Sunakom, slao mu poruke i ugovarao privatne susrete.

Jednom prilikom su se Kameron, Grinsil i ministar zdravlja Met Henkok sastali u restoranu na piću. Tražio je, recimo, prošle godine, da Grinsil pristupi vladinim šemama zajma za preduzeća pogođena pandemijom virusa korona. Firma se nadala da će novac iskoristiti za pomoć svojim klijentima, među kojima je i vlasnik čeličane „Liberti stil”, tajkun Sandživ Gupta.

Međutim, Kameron tvrdi da kao predstavnik vlade nije prekršio pravila i kodekse ponašanja. U svoju odbranu navodi činjenicu da ishod pregovora u vezi sa zajmom nije usvojen, što znači da svojim intervencijama nije uticao na to da vlada promeni pristup.

U svakom slučaju, zahvaljujući ovoj aferi ministri verovatno ubuduće neće odmah moći da nađu uhlebljenje u privatnom sektoru. Osim toga, razmatra se predlog i da se aktuelnim ministrima i državnim službenicima nametne obaveza da prijavljuju neprimereno ponašanje lobista. Opozicioni laburisti idu koji korak dalje i traže da se istraga proširi i da se ispitaju odnosi kompanije „Grinsil kapital” i svih uključenih aktuelnih članova vlade, kao i Borisa Džonsona, jer će u suprotnom, tvrde, slučaj biti sveden na skretanje pažnje s njihove uloge u skandalu. Pogotovu što je afera naknadno produbljena saznanjem da je i viši državni službenik Bil Kroters radio za Grinsila još dok je radio u vladi – i to uz odobrenje kabineta.