Subota, 24.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dan medicinskih radnika stradalih na Kosmetu

Svaki od trinaest lekara, tehničara i medicinskih radnika, ubijenih ili nestalih, ugradio je život u svoju profesiju i tako svojom žrtvom omogućio onima koji su ostali na KiM makar minimum mogućnosti da rade ili da se leče
Грачаници стоји бело спомен- обележје отетим и убијеним радницима КБЦ Приштина, на њему се великим словима истиче реченица „Усправни људи” (Фото Ж. Ракочевић)

Na današnji dan, 24. juna, 1999. godine nestao je prof. dr Andrija Tomanović. Tog dana je postalo jasno da Srbi neće moći da imaju zdravstvene institucije u gradovima i da će serija otmica i ubistava zdravstvenih radnika ove ustanove preseliti u izolovane seoske sredine. Kliničko-bolnički centar Priština preseljen je po selima oko ovog grada, radi po metalnim kontejnerima, barakama i neuslovnim, improvizovanim objektima. Strah i etnički progon iz gradova najlakše je uočljiv upravo u zdravstvenom sistemu. Ovde sve izgleda svedeno i zamrznuto. Na Hirurškoj klinici „Simonida” u Gračanici stoji belo spomen-obeležje otetim i ubijenim radnicima KBC Priština. Na njemu se velikim slovima ističe rečenica: „Uspravni ljudi.” Na njemu je i ime profesora Andrije Tomanovića.

Ispod table prolaze oni koje je savila bolest, sistemsko poniženje, odsustvo grada i teški sukob 1999. godine. Prolaze kolege i neki novi mladi ljudi koji trpe posledice fatalnih dešavanja i života što se, uprkos svemu, formirao u getu.

Kao uspravan čovek iz svoje ordinacije i iz svog kabineta u Prištini izašao je 1999. profesor Tomanović i više nikad nije viđen. Na upozorenje novinara Mikija Mihajlovića da mora da se čuva i da ide, kratko je odgovorio: „Ne pada mi na pamet! Hiljadama Albanaca sam spasio život, potrebni smo ljudima ovde.”

Gradsko lice, obrazovan i poznat, govorio je svojoj saradnici Jovanki Maoduš da je iz porodice pomorskih kapetana i da zna gde mu je mesto kad brod tone. Tomanovići su iz Lepetana iz Boke kotorske, a jedan od predaka doktora Tomanovića bio je prvak srpske stranke u primorju i predsednik Vlade Kraljevine Crne Gore.

Andrija je bio otvoren i skroman čovek. Bio je svestan da će od njegovog ostanka zavisiti sudbina zdravstvenog sistema koji je u Prištini neumorno gradio čitavog života. Do poslednjeg trenutka je radio i operisao, uključujući i ranjene pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova.

Lekari su bili pouzdana veza između dva naroda. Prekinuti te istinske prirodne kontakte za nove „oslobodioce” i graditelje novog Kosova značilo je razdvojiti Srbe i Albance i mogućnost gradskog multietničkog života.

Svi apeli, molbe, potrage, sastanci s prvim komandantom Kfora Majklom Džeksonom, Bernarom Kušnerom, Sadako Ogatom, Kofijem Ananom nisu dali nikakve rezultate. Supruga Verica uporno i gospodstveno podseća da već 22 godine nema ni traga ni glasa njenom suprugu. U pismu koje šalje stoji da su „zdravstveni radnici na Kosovu i Metohiji ostali dosledni svojim etičkim principima i datoj Hipokratovoj zakletvi”. „Stavili su svoje živote u službu humanosti. Verovali su i u garancije međunarodnih snaga i potpisanoj Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija, koja je garantovala bezbednost svim građanima. Oteti su ili ubijeni od strane onih o čijim su se životima i zdravlju starali decenijama.” Svaki od trinaest lekara, tehničara i medicinskih radnika ugradio je život u svoju profesiju i tako svojom žrtvom omogućio onima koji su ostali na Kosovu i Metohiji makar minimum mogućnosti da rade ili da se leče. Prvi je 29. juna 1998. stradao Stamen Genev rođen u Bosilegradu. Krenuo je u Beograd iz Đakovice da upiše Defektološki fakultet pa završio u logorima OVK oko Mališeva. Pedijatra Zlatoja Gligorijevića ubila je Albanka koja je dovela dete na pregled. Iz Prištine je prebačen u Skoplje, gde je izdahnuo, a ginekologa Josifa Vasića pozvao je mladić koji ga je pratio, lekar se okrenuo i bio smrtno pogođen s tri prostrelne rane. Kada je u junu 1999. OVK upala u Orahovac, nestao je doktor Aleksandar Stanojević i s njim medicinski tehničar Duško Patrnogić. Slična sudbina zadesila je Svetomira Mitića iz Prištine, Borislava Talića iz Gnjilana, doktora Nebojšu Petkovića iz Prištine, Aleksandra Todorovskog iz Prištine, doktora Đorđa Toškovića iz Peći i Dimitrija Šabića iz Prištine.

Na kraju vreme nije izlečilo rane koje su ostale u društvu, porodicama i kolegama, jer nema minimuma pravde. Nema povratka u gradove, nema institucija i normalnog života čiji su zagovornici i nosioci bili upravo oni koji su svoj život i rad posvetili drugima i drugačijima.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ЗАврам
Вечита туга, слава и хвала страдалим здравственим радницима Космета! Веома поштовани, сјајни пишче Живојине Ракочевићу, Вама само једна једина молба - нису Шиптари под оружјем били ослободиоци, већ злочинци, крвопије, терористи, убице, рушитељи, затирачи српскога рода и вишевековног наслеђа! Дакле, само тзв ОВК!
Славка Картал
Трбало би сваког дана писати свим институцијама овог света !
Миљана Бован
За Вечито Сећање и да се никада не заборави!
Sarah
Слава свим палим и несталим здравственим радницима на Косову!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.