Džeparac za letnji provod

Utovar i istovar, deklarisanje robe po magacinima, proizvodnja, trgovina, transport, posao anketara i promotora, rad na različitim mestima u boljim gradskim hotelima i kafićima, samo je deo poslova koji se svakodnevno, a posebno u letnjem periodu, nude članovima omladinskih i studentskih zadruga u Beogradu. I dok se Beograđani premišljaju, birajući ne samo zadrugu nego i poslove, mladi širom Srbije, i pored dobre volje da leti zarade neki dinar, nemaju tu priliku, jer je ponuda poslova izuzetno loša, a u nekim gradovima je uopšte nema.

Omladinske zadruge u unutrašnjosti, nemoćne da nezaposlenima nešto ponude, problem vide u poslodavcima koji izbegavaju da potrebe za sezonskom radnom snagom podmiruju preko njih, smatrajući da im je to skuplja varijanta. Otuda i sve manje posla za zadrugare, a sve više angažovanja po dogovoru, odnosno na crno.

Drugi, a možda i prvi problem jeste to što je posao omladinskih zadruga širom zemlje uslovljen strukturom privrede, pa se i situacija od grada do grada razlikuje.

Otuda se tužna privredna slika unutrašnjosti Srbije, Kragujevca, Smedereva, Leskovca, na primer, preslikala i na ponudu poslova za mlade. U užičkom kraju mala je prednost blizina Zlatibora gde se jedan broj mladih leti angažuje na određenim poslovima, i to uglavnom na pomoćnim u kuhinji ili devojke rade kao sobarice, čistačice. Njihova satnica kreće se od 100 do 120 dinara, mada, kako smo saznali, ima mesta gde se za sat vremena rada plaća samo 80 dinara.

U Užicu su aktuelni građevinski poslovi, ali za ovu vrstu rada satnica od 100 do 120 dinara izgleda pomalo mizerno pa radi samo onaj ko zaista mora. Sledeća, opet ne tako slatka, mogućnost za letnju zaradu jeste nekoliko novih hladnjača u okolini ili direktan odziv na neki od brojnih privatnih oglasa izlepljenih po gradu koji nude posao branja malina u zasadima u okolini. I domišljati vlasnici malinjaka u potrazi za radnom snagom preskaču usluge lokalnih omladinskih zadruga, tražeći radnu snagu preko oglasa izlepljenih gde god su pomislili da će nekom zapasti za oko. Plaćanje je tridesetak dinara po ubranom kilogramu, ali sezona je pri kraju.

Kada već govorimo o poslovima u poljoprivredi, pokazalo se da ih je više u sredinama gde je zastupljenost povrtarskih i voćarskih kultura bolja i da se u sezoni traže radnici na prikupljanju, branju ili prebiranju po hladnjačama.

Tu su bez premca Požega, Arilje i Ivanjica sa okolinom, poznati po zasadima malina, i u sezoni prosto svaki radnik dobro dođe. A ljudi hoće da rade, interesovanje je čitave sezone dobro, može da se zaradi od 1.200 dinara dnevno, uz obezbeđenu hranu kod poslodavca, odnosno do 1.600 (bez hrane). Zainteresovani treba da požure jer sezona traje još petnaestak dana.