Џепарац за летњи провод

Утовар и истовар, декларисање робе по магацинима, производња, трговина, транспорт, посао анкетара и промотора, рад на различитим местима у бољим градским хотелима и кафићима, само је део послова који се свакодневно, а посебно у летњем периоду, нуде члановима омладинских и студентских задруга у Београду. И док се Београђани премишљају, бирајући не само задругу него и послове, млади широм Србије, и поред добре воље да лети зараде неки динар, немају ту прилику, јер је понуда послова изузетно лоша, а у неким градовима је уопште нема.

Омладинске задруге у унутрашњости, немоћне да незапосленима нешто понуде, проблем виде у послодавцима који избегавају да потребе за сезонском радном снагом подмирују преко њих, сматрајући да им је то скупља варијанта. Отуда и све мање посла за задругаре, а све више ангажовања по договору, односно на црно.

Други, а можда и први проблем јесте то што је посао омладинских задруга широм земље условљен структуром привреде, па се и ситуација од града до града разликује.

Отуда се тужна привредна слика унутрашњости Србије, Крагујевца, Смедерева, Лесковца, на пример, пресликала и на понуду послова за младе. У ужичком крају мала је предност близина Златибора где се један број младих лети ангажује на одређеним пословима, и то углавном на помоћним у кухињи или девојке раде као собарице, чистачице. Њихова сатница креће се од 100 до 120 динара, мада, како смо сазнали, има места где се за сат времена рада плаћа само 80 динара.

У Ужицу су актуелни грађевински послови, али за ову врсту рада сатница од 100 до 120 динара изгледа помало мизерно па ради само онај ко заиста мора. Следећа, опет не тако слатка, могућност за летњу зараду јесте неколико нових хладњача у околини или директан одзив на неки од бројних приватних огласа излепљених по граду који нуде посао брања малина у засадима у околини. И домишљати власници малињака у потрази за радном снагом прескачу услуге локалних омладинских задруга, тражећи радну снагу преко огласа излепљених где год су помислили да ће неком запасти за око. Плаћање је тридесетак динара по убраном килограму, али сезона је при крају.

Када већ говоримо о пословима у пољопривреди, показало се да их је више у срединама где је заступљеност повртарских и воћарских култура боља и да се у сезони траже радници на прикупљању, брању или пребирању по хладњачама.

Ту су без премца Пожега, Ариље и Ивањица са околином, познати по засадима малина, и у сезони просто сваки радник добро дође. А људи хоће да раде, интересовање је читаве сезоне добро, може да се заради од 1.200 динара дневно, уз обезбеђену храну код послодавца, односно до 1.600 (без хране). Заинтересовани треба да пожуре јер сезона траје још петнаестак дана.