Spektakl za buđenje ekološke svesti

Pandemija virusa korona definitivno posustaje, a dugo zatvoreni stanovnici Beča počeli su da se vraćaju uobičajenom životu, što znači i obilazak čuvene Muzejske četvrti, koja je po mišljenju mnogih najveći kulturni i muzejski kompleks na svetu. Od kraja februara muzeji su postepeno otvarali vrata za posetioce, uz poštovanje zdravstvenih mera, ali najnoviji razlog za posetu ove četvrti, u kojoj je i čuveni Muzej moderne umetnosti (Mumok), nije unutar zgrada koje čuvaju najslavnija slikarska i vajarska dela, već – ispred njih.

Naime, od 6. maja do 11. juna, u glavnom dvorištu četvrti može da se pogleda interaktivna izložba „Eho – glas iz neistraženih voda” umetnika Matijasa Gmahla. Pažnju posetilaca pleni čelična skulptura džinovskog kita, koja je jednako fascinantna u toku dana, ali i u večernjim časovima u igri svetla i zvuka.

Ovo, međutim, nije samo divan prizor za fotografe već i ekološki angažovan eksponat: kada se prekorači krug koji okružuje skulpturu, svetlost i zvuci se postepeno utišavaju, da bi potpuno nestali, asocirajući na ljudsko uništavanje netaknutih okeanskih pejzaža u kojima polako nestaje morski svet.

Kako piše na sajtu bečke Muzejske četvrti, u opisu izložbe, upravo sada je trenutak ne samo za buđenje ekološke svesti već i da se nešto konkretno uradi kako bi se okean i morski svet sačuvali za buduće generacije. I nije u pitanju samo očuvanje ugroženih vrsta, poput kita, već i borba protiv zagađenja prirode uopšte. Želja umetnika je da se skrene pažnja i na klimatske promene, ali i na „zagađenje bukom”, koja je, što se retko primećuje, takođe razlog za izumiranje velikog broja vrsta (zvuk vodom putuje pet puta brže nego na površini i pokriva mnogo veće razdaljine).

Ideja je da se ovim interaktivnim projektom i novim načinom razmišljanja povežu ljudi na globalnom nivou, ali i da se istovremeno ukaže na to da određene zabrane i granice moraju da postoje kako bi se osigurao opstanak svih oblika života na planeti. Na pitanje zašto baš skulptura kita, umetnik odgovara da kit predstavlja sav život na planeti koji koegzistira s ljudskom vrstom, a pokušava da se izbori za sopstveni prostor na Zemlji. Instalacija je napravljena od čelika, teška je pet tona i duga 17 metara, a da bi izgledala što realističnije, napravljena je posle dvanaestomesečne saradnje s biolozima koji proučavaju morski svet. Podvodne zvukove koji se mogu čuti snimili su istraživači na udaljenim i teško dostupnim mestima u okeanu, a kao kontrast tome i upozorenje na to šta ljudi čine prirodi čuju se zvuci uobičajeni za velike luke i brodove.

Posle Beča, izložbu će od 29. juna moći da vide i stanovnici Lugana, a tokom zime i Montreala, jer su umetnički i muzejski centri iz ovih gradova Švajcarske i Kanade pomogli umetniku i Beču u ostvarivanju ovog projekta.