Znameniti Slovenci u Pančevu

Pančevo – Pesnik, sudija i prevodilac Alojz Gradnik; zadružni radnik, publicista i glumac amater Miloš Štibler; katolički sveštenik i prvi paroh parohije Svetih Ćirila i Metodija u Beogradu, „slovenački Šindler” – Andrej Tumpej; najhrabrija slovenačka dobrovoljka, bolničarka i narednik srpske vojske Antonija Javornik – Natalija Bjelajac; slikar, grafičar, ilustrator, karikaturista i scenograf Ivan Čargo; zubar Oskar Gruden; prva Slovenka žena pilot na Balkanu Kristina Gorišek Novaković; istraživač, rodonačelnik geofizike u Jugoslaviji, oficir i profesor univerziteta Dragutin Prosen; sopran Valerija Heybal; novinarka, filmska kritičarka, prevoditeljka i scenaristkinja Irma Flis; jedan od osnivača i selektora FEST-a, te proslavljeni dramski umetnik, reditelj i književnik Stevo Žigon; geolog, seizmolog i profesor univerziteta Boris Sikošek... nižu se redom imena, likovi i dela znamenitih Slovenaca u Srbiji na istoimenoj izložbi, autora Marije Vaude i Nikole Pilipovića. Serija portreta biografija u Narodnom muzeju upotpunjuje niz događaja u organizaciji Udruženja Slovenaca „Logarska dolina” iz Pančeva na sedmodnevnoj manifestaciji „Dani slovenačke kulture u Pančevu”. Praksa uspostavljena 2014. godine, koju su načeli najpoznatiji: Davorin Jenko, Bojan Stupica, Mihovil Logar, Zlatan Vauda i mnogi drugi, u ovom izdanju donosi seriju novih portreta, kojima je u kroki formi, pregledno i jasno moguće sagledati, napominju autori, raznolike puteve Slovenaca u Srbiji i Beogradu – migracije, premeštanja, prilagođavanja, a kroz prizmu istorijsko-geografskih i društveno-političkih realnosti i njihovo preplitanje.

– Sve su to privatno-profesionalne biografije ljudi zaslužnih jer su ovde živeli, radili i gradili, stvorili i ostavili za sobom trajna naučna i kulturna dobra. Kretali smo se u okviru istraživanja života svake portretisane ličnosti, te njihove „uklopljenosti” u sredinu. Velikim delom određeni specifičan dar odredio im je život, dar koji se razvijao i našao mesto za svoje bivanje i razvijanje baš u Srbiji, ili na putu na kojem je Srbija bila – napominje za „Politiku” Marija Vauda, i sama poreklom Slovenka, autorka izložbe koncipirane kroz formu plakata, poput stripa vizuelnog teksta, gde svaki portretisani ima svoj ton, boju za sebe. – Iako zavodljiva i privlačna, vizuelna senzacija – dodaje Vauda – nije sama po sebi cilj jer ne sme da preraste i pokrije odabranu ličnost, već da joj služi.

– Slovenci su na teritoriji Srbije prisutni više vekova, od 16. pa sve do sredine 19. veka, uglavnom kao pojedinci, učestvovali su u ratovima i bitkama za oslobođenje Srbije ili Beograda... Njihovo naseljavanje u prestonicu Srbije, stare i nove Jugoslavije, do metropole kakva je danas, bilo je uslovljeno, uglavnom, istorijskim, ekonomskim i političkim okolnostima – navodi Biljana Milenković Vuković u katalogu na srpskom i slovenačkom jeziku, koji prati izložbu „Znameniti Slovenci u Beogradu”. Sam projekat je pokrenut u nameri da se potomci Slovenaca, posebno mlade generacije, ali i celokupna javnost, upoznaju s istorijskim i značajnim ličnostima slovenačkog porekla, prvenstveno onima s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka, koje su u Srbiji i Beogradu ostavile dragocen trag u različitim oblastima stvaralaštva.

Podsećanje na njih poruka je projekta, „doprinosi pre svega, kulturi sećanja, kako u okvirima slovenačke nacionalne manjine u Srbiji, nastale raspadom zajedničke države SFRJ, tako i u okvirima šire slovenačke zajednice – u samoj Sloveniji i kod Slovenaca rasutih širom sveta”.