Nafta i gas prioritet regiona

Bivši glavni urednik zagrebačkog „Vjesnika”, kasnije hrvatski ambasador u Turskoj i Rusiji Hido Biščević odnedavno je na čelu Saveta za regionalnu saradnju, naslednika Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. U ovoj organizaciji zastupljene su sve balkanske države – od Turske do Hrvatske i od Moldavije do Albanije – sa više od 130 miliona stanovnika, a kao generalni sekretar Saveta Biščević je počeo turneju po regionu u okviru koje je juče imao razgovore u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. On kaže da će prvi projekti za razvoj regiona već na jesen biti operativno razrađeni. „Oni se pre svega odnose na transport nafte i gasa, na prenos struje, na izgradnju magistralnih puteva, korišćenje vodenih puteva, modernizaciju železnice. Predstoji nam otvaranje pregovora o transportnoj zajednici jugoistočne Evrope, po ugledu na Energetsku zajednicu jugoistočne Evrope”, objašnjava bivši državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske.

Kako će ti projekti biti finansirani?

Evropska komisija će izdvojiti znatnu sumu za praćenje i realizaciju tih projekata, a Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Evropskom investicionom bankom pripremaju se da osnuju jedno zajedničko koordinaciono telo koje će pratiti te projekte u finansijskom smislu. Vlade regiona će prijavljujući te projekte jednim delom finansirati njihovu realizaciju. Očigledno je prepoznata politička potreba da se kroz ubrzani razvoj pomogne modernizacija jugoistočne Evrope i da se vladama jugoistočne Evrope pomogne u ostvarivanju njihovih evroatlantskih težnji. Međunarodne institucije – od Evropske komisije do finansijskih institucija – shvatile su da je ovo možda prelomni trenutak da se pomogne i da se ne dozvoli povratak na staro stanje.

Kako se donose odluke u Savetu?
Konsenzusom svih članica, ali treba razlikovati Savet od tako da kažem njegovog nadzornog odbora u kojem su zemlje donatori i druge zainteresovane zemlje koje učestvuju u finansiranju i u budžetu našeg sekretarijata. Mi smo odgovorni političkom telu – Procesu za saradnju u jugoistočnoj Evropi i njegovo smo izvršno telo.

Znači da odluke donose i zemlje koje su u nadzornom odboru, kao Sjedinjene Američke Države ili Norveška?

Da.

Pomenuli ste evroatlantske integracije. Postoji li neka veza Saveta sa NATO-om?

Formalno ne, ali je u završnoj deklaraciji poslednjeg samita NATO-a Savet za regionalnu saradnju opisan kao jedan od elemenata napretka u oblasti bezbednosti u ovom regionu.

Može li Kosovo da postane član Saveta?

Mi smo Kosovo u formi Unmik/Kosovo nasledili od Pakta za stabilnost, čiji smo pravni naslednik. Postoji mogućnost da Priština zatraži prijem, ali će odluka zavisiti od političkih razgovora koje će voditi Priština, Beograd i međunarodna zajednica o budućoj ulozi Ujedinjenih nacija. Mislim da treba pronaći takvu formu da se, uz pomoć UN, može nastaviti saradnja u regionalnom okviru.

-----------------------------------------------------------

Balkanska grupa u EU?

Zamenik generalnog sekretara je Jelica Minić, bivši pomoćnik ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore, koja je i jedan od osnivača Evropskog pokreta. Ona kaže da se može očekivati da regionalna balkanska saradnja opstane i kada sve zemlje uđu u EU – kao što danas u Uniji postoje Nordijska grupa, Višegradska grupa zemalja centralne Evrope ili Baltička grupa.

„Za naš region veoma je bitan razvoj ljudskih resursa, pa je ideja da se napravi mreža centara izvrsnosti kako bi se mladim ljudima omogućilo da studiraju u drugim zemljama regiona. Zanimljivo je da je razvoj ljudskih resursa identifikovala i Svetska banka u svojoj najnovijoj studiji kao jedan od prioriteta za budući razvoj regiona. Do sada je bio problem urediti poslovno okruženje, infrastrukturu, a sada glavno pitanje postaju ljudi, kvalifikovani ljudi u različitim oblastima. Od toga će zavisiti konkurentnost regiona – koliko će on biti interesantan za domaće i strane investitore”, objašnjava Jelica Minić.