Evropa menja propise o potrošačkim kreditima

U Evropskoj uniji se očigledno ne može desiti da banke naplaćuju nezakonite naknade građanima koji uzimaju kredite ili da odobre zajam dok ne budu sigurni da je korisnik razumeo sve detalje ugovora. I dok se vlasnici kredita u Srbiji još oporavljaju od šoka pošto su za dlaku izbegli izmenu propisa koji su ih mogli gurnuti u još veća dugovanja,  u EU se upravo revidiraju propisi o potrošačkim kreditima. Uz to Evropski parlament je prihvatio i najavu Komisije o reviziji pravila o bezbednosti proizvoda i veću kontrolu uvoza robe iz trećih zemalja. EK je, da podsetimo još 30. juna predložila da se ovi propisi koji regulišu za potrošače vrlo važne oblasti promene, jer je, kažu, neophodna veća zaštita građana u novim izmenjenim okolnostima digitalizacije i pandemije. U Evropskoj uniji je tokom ove zdravstvene krize, kao i svuda u svetu, zabeležen ogroman rast internet trgovine, ali i onlajn pozajmica zbog čega se i menjaju propisi o ugovorima za potrošačke kredite koja nisu revidirani od 2008. godine.  Kako je juče preneo hrvatski „Jutarnji list”, Vera Jurova, evropska poverenica za pravosuđe, zaštitu potrošača i ravnopravnost polova, istakla je da bi novi stroži propisi doneli veću odgovornost za sve učesnike na tržištu, sa posebnim akcentom na kredite.

Predlog Evropske komisije uključuje pravila za prećutno prihvaćena prekoračenja, ograničenja ukupnih troškova kredita i obavezu banaka, odnosno pružaoca usluga da procenjuju kreditnu sposobnost potrošača. Ideja je da svi oni koji daju pozajmice na jasan način predstavljaju informacije o kreditu, kako bi ih građani pre zaduživanja dobro razumeli.

– Prema predlogu komisije, države članice EU bi obezbedile čak i finansijsko obrazovanje za korisnike i omogućile im savetovališta za dugovanja. Ideja je da se o ovom predlogu još razgovara pre nego što stupi na snagu, ali jasno je da smo blizu tog rešenja – izjavila je Jurova. Prema rečima pojedinih evroparlamentaraca, cilj promene propisa je da se proširi obim zajmova koje obuhvata nova direktiva, ali i da se ograniče naknade i kamatne stope, ojačaju prava potrošača na informisanje i zabrani se manipulativno reklamiranje kredita.

Ovaj predlog je podržala i krovna Evropska organizacija za zaštitu potrošača Beuc. Kada je reč o bezbednosti proizvoda, promena pravila je i više nego neophodna, ako se zna da je trenutno na snazi Direktiva o opštoj bezbednosti proizvoda koja je usvojena još pre 20 godina. Naravno, Evropska unija ovde podseća i na rast internet trgovine i sve veći rizik od kupovine nekvalitetnih proizvoda na onlajn platformama.

– Otrovni sastojci u kozmetici i sigurnosni nedostaci u igračkama ili zaštitnim maskama mogu ljude dovesti u stvarnu opasnost. Revidirana pravila o sigurnosti proizvoda rešiće glavni problem koji Evropski parlament već dugo naglašava – mnogi proizvodi koji se prodaju na jedinstvenom tržištu još se ne pridržavaju EU standarda i bezbednosnih zahteva, a to se mora promeniti. Nebezbednim proizvodima nije mesto na unutrašnjem tržištu EU –  izjavila je Ana Kavazini predsednica Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača.

Prema njenom mišljenju, pravila EU moraju ići u korak s digitalizacijom, a pravni okvir treba prilagoditi izazovima rastuće onlajn trgovine, kao i uvođenje novih zahteva za internet tržište. Evropska unija, kako je „Politika” pisala, godinama pokušava da reši problem nebezbednih proizvoda koji dolaze sa trećih tržišta, posebno iz Kine. Reč je ogromnom broju različitih proizvoda koji se podjednako brzo i prodaju, ali se ne povlače tako lako kada se ustanovi nepravilnost. Svake godine u vreme praznika, kada raste onlajn trgovina, platforme za brzo upozoravanje na nebezbedne proizvode pune su upozorenja upućenih potrošačima koje artikle bi trebalo da izbegavaju. Upravo na tome insistiraju u EU – da se platforme nateraju da blagovremeno povlače štetne proizvode s tržišta.  Čak se najavljuje da će taj rok za uklanjanje nebezbednih proizvoda biti kraći od pet dana, koliko je prvobitno bilo najavljeno.

– Ako digitalna platforma obećava isporuku proizvoda kupcu u roku od 24 sata, ona bi takođe trebalo da proizvod koji je nebezbedan ukloni u istom roku, a ne za pet dana. Moramo pronaći način kako da se obezbedimo da prodavci iz trećih zemalja u potpunosti poštuju naše standarde i pravila o bezbednosti proizvoda – izjavila je Kavazinijeva. Odbor će o ovim temama raspravljati za nekoliko dana. Čim predlozi o dve nove direktive budu predstavljeni.