Zamke evropske univerzalnosti

Organizatori LGBT parade najavljene za prošlu sedmicu u gruzijskoj prestonici Tbilisiju morali su da odustanu od nameravanog i otkažu manifestaciju nakon što su se grupe desničarskih protestanata fizičkom silom suprotstavile najavljenom događaju. Prema svedočenju očevidaca bundžije su provalile u trospratnicu u kojoj se nalaze prostorije organizatora parade, dok su u drugim delovima grada uočeni ljudi s bradama i u svešteničkoj odeći koji su napadali novinare i izveštače sa ovog događaja.

Gruzijski premijer Irakli Garibašvili lakonski je prokomentarisao da je bilo „nerazumno organizovati ovakav skup na javnom mestu, pošto bi to moglo da izazove oštre konfrontacije među žiteljima Tbilisija”.

Nešto pre pomenutog događaja u sličnom maniru reagovala je i zvanična Mađarska. U ovoj zemlji nije bilo incidenata sličnih gruzijskim ali, kako je poručio tamošnji predsednik vlade Viktor Orban, prava koja tzv. civilizovana Evropa pokušava da nametne državama s kraćim EU stažom nisu bespogovorno dobrodošla.

Podsetimo, briselska administracija je pre toga oštro reagovala na odluku parlamenta u Budimpešti da usvoji zakon kojim se zabranjuje promocija homoseksualnosti i promene pola među mlađima od 18 godina. Valja pomenuti i da je Mađarima ubrzo stigla podrška nacionalista iz Italije i Poljske.

Na kraju, „oglasio se” i Janez Janša, predsednik Slovenije, kojoj je protekle sedmice dodeljena dužnost da u narednom periodu predvodi Evropsku uniju. Ni on se nije libio da optuži zapadnoevropske zemlje kako drugim članicama zajedničke porodice, prevashodno onim postsocijalističkim, žele da nametnu, kako se izrazio: „imaginarne evropske vrednosti, bez poštovanja lokalnih kultura”. Naravno, ne zarad opšteg dobra, već isključivo zarad koristi starosedelaca EU.

Da li se to „nametanje evropskih vrednosti” polako pretvara u neki novi oblik kolonijalizma? Vreme ratovanja na Starom kontinentu (osim, izgleda, na Balkanu) odavno je okončano. Šteta koju bi prouzrokovala neka nova slična avantura bila bi nenadoknadiva više nego bilo šta što smo videli u prošlosti. Raspad globalnog kolonijalnog sistema koji je velikim evropskim državama i omogućio da postanu to što su danas, učinio je svoje. A slobodan protok kapitala ne može, niti će ikada moći, da zameni – klasičnu otimačinu.

Evropa, tačnije Evropska unija, kao univerzalni prostor nikad nije ni stvarana kako bi obezbedila opštu jednakost za sve njene članice. Nije to bio cilj ni Evropske ekonomske zajednice, kao preteče svega. Takođe, briga za pojedinca kao da je sve vreme gurana u stranu. A na Starom kontinentu definitivno ne postoji jedna država, jedno društvo, koja bi ostalima mogla da predstavlja nezamenjivi uzor. Tome nas uči istorija, pojedinačna ili zajednička, svejedno.

Kako tumače kritičari, ni LGBT pokret nije stvoren zarad opšte jednakosti polova ili zaštite prava pojedinca na odluku o sopstvenom mestu u društvu, već kako bi se drugima, na suptilniji način, nametnuo način razmišljanja, kao i okolnosti koje bi potom mogle da se šire i na druge sfere ljudskog života. Uostalom, pojedine multinacionalne kompanije poput „Polaroida”, „Smirnofa”, „Vize”, „Morgan Stenlija”... već su duboko zagazile u promociju pokreta, jasno naznačivši kakvi se sve interesi tu prepliću.

I sve pomenuto sa ciljem da se što više potisne individualnost zasnovana na istoriji, kulturi, tradiciji svakog naroda ponaosob. Podsetimo, nijedan rat nije vođen s ciljem da se napadnutom obezbedi jednakost s napadačem. Naprotiv – ratovalo se da mu se oduzmu i ona prava koja je tokom istorije usvojio.

Indikativno je, međutim, da se protiv „evropskih vrednosti” bore uglavnom zemlje čije društvene sisteme oni koji promovišu „univerzalnost” nazivaju jednostavno – autokratskim. A kako se pokazalo u navedenim primerima, tu smo već na korak od ozbiljnijeg sukoba. Nije, naime, teško zamisliti salve kritika na račun onih koji bi (mirno) izašli na ulice s transparentima na kojima se protive manifestacijama organizovanim od strane LGBT pokreta. Izgleda da su upravo tako učestale pozive Brisela shvatili u Tbilisiju, Budimpešti, Varšavi, Ljubljani...

Nametanje silom zajedničkih vrednosti definitivno nije put ka dugoročnom i srećnijem suživotu. Jer, dok su jedni svoje blagostanje sticali pljačkanjem po kolonijama, drugi su ginuli samo zato što su se našli na putu osvajača. Pretpostavljeno izjednačavanje traži mnogo dobre volje sa svih strana, posebno od onih koji sebe smatraju „jednakijima od drugih”.