Srbin zadužen 450 evra

Građani Srbije na kraju juna bili su zaduženi 315 milijardi dinara, što je 6,8 odsto više nego krajem 2007. godine. U proseku, svako je dugovao od 400 do 450 evra, a zaposleni dvostruko više – 800 do 900 evra.

Najveći rast imali su stambeni i poljoprivredni krediti. Gotovinske pozajmice već nekoliko meseci nisu na top listi i njihov obim je u prvoj polovini godine smanjen 2,7 odsto, a u junu 1,2 odsto, dok je obim potrošačkih kredita u prvih šest meseci smanjen 26,3 odsto, ali je u junu povećan 2,2 procenta.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ti podaci pokazuju da je obim zaduženosti građana daleko niži nego u drugim zemljama. Iako ih treba uzeti uslovno jer su preračunati po trenutnom kursu dinara.

Podaci Kreditnog biroa pokazuju da je u prvoj polovini godine smirena tražnja građana za kreditima i drugim bankarskim uslugama. Pri tom, ako se uzme u obzir da je inflacija od početka godine bila oko šest odsto, može se reći, kako je rekao, da su građani zadržali zaduženost na nivou prošle godine.

Kako je objasnio Dugalić, postoje dva razloga za smirivanje zaduženosti građana: mere Narodne banke usmerene na obuzdavanje tražnje, ali i činjenica da su se građani u prethodne dve godine znatno zadužili, pa su se sada „zasitili” kredita posle snažne kreditne ekspanzije od približno 50 odsto godišnje u prethodne dve godine. Sve dok građani relativno uredno plaćaju svoje obaveze, kao što je to sada slučaj, kako je istakao, ne može se reći da su prezaduženi.

Dugalić je napomenuo da su u junu prvi put dugoročni stambeni zajmovi postali dominantni u kreditima građana jer je zaduženost po toj vrsti zajmova, na kraju prve polovine godine, bila 127,6 milijardi dinara. Zaduženost po stambenim zajmovima u prvoj polovini godine porasla je 24,6 odsto, a u junu 2,9 odsto. U prvoj polovini godine najznačajniji rast, od 123 odsto, imali su poljoprivredni krediti, koji su dostigli 17,6 milijardi dinara. Prema njegovim rečima, to je posledica aktivnosti Ministarstva poljoprivrede od pre nekoliko meseci, kada je odobren znatan obim kratkoročnih poljoprivrednih kredita.

U narednom periodu, po njegovoj oceni, neće biti dramatične promene kamatnih stopa na kredite, već će one stagnirati ili blago rasti.

Inflacija preti zemljama u kojima se zadužuju naše banke, pa se taj efekat, kako je objasnio, prenosi i na Srbiju, jer poskupljuje zaduživanje. Ali, konkurencija sprečava banke da dramatično dižu kamatne stope na kredite kako ne bi izgubile klijente.