Kupci spremni da više plaćaju zdravije proizvode

Četvrtina potrošača širom sveta u poslednjih godinu dana počela je više da brine za svoje zdravlje i imunitet i to je najveća promena koju beleže istraživanja u odnosu na period pre pandemije. Najznačajniji rast zabeležen je među milenijalcima i osobama između 36 i 45 godina, a čini se da ova pojava neće biti kratkoročna. Uz sve veću zabrinutost zbog toga što pandemija može da utiče na njihovo zdravlje, potrošači zauzimaju holistički pristup – spavaju dovoljno, održavaju mentalnu i fizičku kondiciju i biraju hranu koja utiče na njihov imunitet.

U velikom istraživanju koje je tokom prošle godine sprovela američka kompanija „Inova”, ispostavilo se da je na listi namirnica koje su se u poslednjih godinu i po najviše kupovale upravo hrana koja je bogata vitaminima i čak 60 odsto potrošača je izrazilo spremnost da više plaća takve proizvode. Inače i pre početka korona krize, tačnije između 2016. i 2020. godine jedna od zdravstvenih tvrdnji bila je da su se  kupci najviše interesovali za hranu koja jača imunitet. Osim za suplemente, takve tvrdnje najčešće se odnose na tri kategorije namirnica – mlečne proizvode, kao što su jogurti i fermentisani napici, proizvode za sportsku ishranu, bebe i malu decu, navodi „Inova”. Očekivano, proizvođači su odmah prepoznali šansu da se pozicioniraju u odnosu na nove zahteve kupaca i počeli su da reklamiraju proizvode koji navodno dobro utiču na spavanje ili opuštanje. Iako su tokom krize ovakve novine na tržištu dobro prihvaćene, ipak, kupci, kako se pandemija smiruje, sve više kritikuju proizvođače, tvrdeći da koriste situaciju kako bi profitirali. Navike su se, međutim, definitivno promenile.  Potrošači sve više izbegavaju nepoznate sastojke u proizvodima. Prema podacima iz istraživanja Međunarodnog saveta za informacije o hrani, od 1.000 anketiranih kupaca tokom maja, dve trećine je izjavilo da sada obraćaju više pažnje na spisak sastojaka na hrani i pićima nego pre godinu dana.

– Pandemija je  za mnoge ljude bila poziv za uzbunu – izjavio je dr Ali Vebster, direktor istraživanja i komunikacija o ishrani u IFIC-u.

Inače, gotovo 60 odsto kupaca je navelo da hranu i piće u supermarketima kupuje isključivo ukoliko sadrži zdrave sastojke, a 48 odsto njih to isto tvrdi prilikom onlajn kupovina. Na pitanje kako bi definisali zdrave sastojke, većina je kazala da je dovoljno da nisu veštački ili sintetički,  pri čemu skoro polovina ispitanika izbegava veštačke arome, boje, zaslađivače i konzervanse. Sastojci opisani kao organski, sveži i prirodni takođe su visoko rangirani, zajedno sa onima za koje je poznato da su hranljivi.

Zanimljivo je da je čak 40 odsto anketiranih izjavilo da su u potpunosti prešli na sveže proizvode, organsku ili hranu bez GMO-a. Inače, u toj grupi kupaca su osobe sa visokim obrazovanjem, tehnološki napredniji i sa višim prihodima, navedeno je u istraživanju.

Potrošač mora da razume deklaraciju

Prema važećem pravilniku o prehrambenim i zdravstvenim izjavama koje se navode na deklaraciji hrane na našem tržištu je njihova dozvoljena samo pod određenim uslovima. Pre svega ukoliko je naučnim dokazima utvrđeno da prisustvo, odsustvo ili smanjena količina hranljivih materija ili drugih supstanci u hrani ili kategoriji hrane ima pozitivan efekat na organizam. U pravilniku se navodi da je to dozvoljeno i ako je određena hranljiva materija ili supstanca na koju se izjava odnosi prisutna u znatnoj količini (koliko je navedeno posebnim propisima). Takođe i ako je hranljiva materija koja je navedena na proizvodu u obliku koji omogućava njeno iskorišćavanje u organizmu. Inače, dozvoljeno je navoditi ovakve izjave samo ako prosečni potrošač može da razume korisne efekte navedene u izjavi.