Купци спремни да више плаћају здравије производе

Четвртина потрошача широм света у последњих годину дана почела је више да брине за своје здравље и имунитет и то је највећа промена коју бележе истраживања у односу на период пре пандемије. Најзначајнији раст забележен је међу миленијалцима и особама између 36 и 45 година, а чини се да ова појава неће бити краткорочна. Уз све већу забринутост због тога што пандемија може да утиче на њихово здравље, потрошачи заузимају холистички приступ – спавају довољно, одржавају менталну и физичку кондицију и бирају храну која утиче на њихов имунитет.

У великом истраживању које је током прошле године спровела америчка компанија „Инова”, испоставило се да је на листи намирница које су се у последњих годину и по највише куповале управо храна која је богата витаминима и чак 60 одсто потрошача је изразило спремност да више плаћа такве производе. Иначе и пре почетка корона кризе, тачније између 2016. и 2020. године једна од здравствених тврдњи била је да су се  купци највише интересовали за храну која јача имунитет. Осим за суплементе, такве тврдње најчешће се односе на три категорије намирница – млечне производе, као што су јогурти и ферментисани напици, производе за спортску исхрану, бебе и малу децу, наводи „Инова”. Очекивано, произвођачи су одмах препознали шансу да се позиционирају у односу на нове захтеве купаца и почели су да рекламирају производе који наводно добро утичу на спавање или опуштање. Иако су током кризе овакве новине на тржишту добро прихваћене, ипак, купци, како се пандемија смирује, све више критикују произвођаче, тврдећи да користе ситуацију како би профитирали. Навике су се, међутим, дефинитивно промениле.  Потрошачи све више избегавају непознате састојке у производима. Према подацима из истраживања Међународног савета за информације о храни, од 1.000 анкетираних купаца током маја, две трећине је изјавило да сада обраћају више пажње на списак састојака на храни и пићима него пре годину дана.

– Пандемија је  за многе људе била позив за узбуну – изјавио је др Али Вебстер, директор истраживања и комуникација о исхрани у ИФИЦ-у.

Иначе, готово 60 одсто купаца је навело да храну и пиће у супермаркетима купује искључиво уколико садржи здраве састојке, а 48 одсто њих то исто тврди приликом онлајн куповина. На питање како би дефинисали здраве састојке, већина је казала да је довољно да нису вештачки или синтетички,  при чему скоро половина испитаника избегава вештачке ароме, боје, заслађиваче и конзервансе. Састојци описани као органски, свежи и природни такође су високо рангирани, заједно са онима за које је познато да су хранљиви.

Занимљиво је да је чак 40 одсто анкетираних изјавило да су у потпуности прешли на свеже производе, органску или храну без ГМО-а. Иначе, у тој групи купаца су особе са високим образовањем, технолошки напреднији и са вишим приходима, наведено је у истраживању.

Потрошач мора да разуме декларацију

Према важећем правилнику о прехрамбеним и здравственим изјавама које се наводе на декларацији хране на нашем тржишту је њихова дозвољена само под одређеним условима. Пре свега уколико је научним доказима утврђено да присуство, одсуство или смањена количина хранљивих материја или других супстанци у храни или категорији хране има позитиван ефекат на организам. У правилнику се наводи да је то дозвољено и ако је одређена хранљива материја или супстанца на коју се изјава односи присутна у знатној количини (колико је наведено посебним прописима). Такође и ако је хранљива материја која је наведена на производу у облику који омогућава њено искоришћавање у организму. Иначе, дозвољено је наводити овакве изјаве само ако просечни потрошач може да разуме корисне ефекте наведене у изјави.