Zlatne majstorske ruke na jugu Srbije

NIŠ – Zvuči neverovatno – kvalitetni majstori u građevinarstvu u gradovima i mestima na jugu Srbije mesečno mogu da zarade kao da rade u Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope. Već više od tri i po godine vlada veliki nedostatak zidara, armirača, teracera, keramičara, vodoinstalatera ili elektroinstalatera. Izvođači radova i investitori u stambenoj izgradnji u Nišu, Knjaževcu, Vranju, Prokuplju ili Aleksincu iskusne neimare i dobre majstore primorani su da plaćaju dnevno čak i 50 evra. Mirko Đošić, koji trenutno investira izgradnju dve šestospratnice u Nišu kaže da je situacija sa građevinskim majstroima iz dana u dan sve teža, jer često i ucenjuju kada se pogađaju za rad.

‒ Angažovao sam jaku i pouzdanu firmu za izgradnju i potpisao ugovor sa vlasnikom u kojem je precizirano sve – od kvaliteta, efikasnosti do rokova. Nažalost, sve što smo planirali da se završi do kraja maja ove godine kasni, jer od ovog graditelja, zbog ponuđenih većih dnevnica od drugih firmi, odlaze vrsni neimari. Obične fizičke radnike, znači bez ikakvih kvalifikacija, prošlog leta ovaj izvođač plaćao je od 20 do 25 evra dnevno, što podrazumeva da su na građevini od sedam do 17 časova, a poslednjih nedelja fizikalci koji su samo pomoćnici majstorima ne pristaju da rade ispod 35 evra ili 4.000 dinara na dan. A majstori sa iskustvom, oni koji imaju regularne ugovore o radu sa vlasnikom ove izvođačke firme u kojoj su zaposleni i koji rade od ponedeljka do subote, a nedeljom odmaraju, plaćeni su oko 2.500 evra mesečno, a oni koji vode gradilišta i 500 evra više ‒ ispričao nam je Đošić.

U prethodnom periodu nadaleko poznati i vredni majstori poput onih iz okoline Crne Trave i Vlasotinca, iz Grdelice, Surdulice i mesta oko Vlasinskog jezera, svoj poslovni angažman pronašli su u Beograda ili gradovima u Vojvodini, a mnogi i u inostranstvu. Njihovim stopama „u pečalbu” odlaze odmah posle završetka školovanja i svi mladi koji se obrazuju i koji su majstorska zvanja stekli na jugu Srbije.

Trenutno stanje sa građevinskom operativom posledica je odlaska velikog broja iskusnih majstora iz Srbije u periodu od sredine 2017. godine do početka pandemije korone. Bogdan Ristivojević, koji više od dve decenije radi u Nišu kao vodoinstalater, tvrdi da posla uvek ima, zbog čega i nije nigde otišao, ali i da su u poslednje vreme preovladale ucene, a malo se nudi kvalitetno urađen posao:

‒ Sa jednim svojim dugogodišnjim kolegom osim vodovodnih instalacija i keramike radimo i sve molerske poslove. Doskora smo radili po cenama koje važe već desetak godina. U međuvremenu, mnogi priučeni za poslove na kojim ranije nikada nisu bili angažovani, zbog manjka dobrih majstora počeli su da ucenjuju i traže da im se plaća više nego što vrede. Mi krečenje naplaćujemo od 70 do 100 dinara po kvadratnom metru, gletovanje zidova je četiri evra po kvadratu, a mnogi drugi traže za moleraj po kvadratu i do 200 dinara, a zidove neće da gletuju ispod sedam do osam evra. Postavljanje keramičkih pločica u kupatilima, kuhinjama i na terasama je kod nas deset evra, a novopečeni i slobodno mogu da kažem nabeđeni koji jure brzu zaradu, traže 15 i više evra po kvadratu. O kvalitetu ne želim da govorim, jer je jasno da visoke cene uopšte ne garantuju i najbolje urađen posao.

Slična situacija je i u svim drugim oblastima „male privrede” i sa drugim zanatsko-uslužnim delatnostima. U Nišu je prosto nemoguće pronaći dobre automehaničare, vulkanizere, iskusne majstore za rad u servisima rashladnih ili tv i audio-uređaja, instalatere grejanja, majstore za izradu i popravku nameštaja ili stolarije – prozora i vrata, a ako se ipak do nekog od njih dođe, čeka se danima i sedmicama da bi se oni oslobodili obaveza i da se dođe na red...