Ljudi bez stava

U Crnoj Gori i drugim državama vrše se razna istraživanja o važnim pitanjima za ljudsku zajednicu. To je posebno bitno u vremenima tranzicije, a naročito od uvođenja liberalnog kapitalizma. Ova istraživanja obavljaju razni instituti, kao i neke NVO. Analitičarima je interesantno da veliki broj ispitanika nema svoj stav kad je reč o predmetu istraživanja. Procenat takvih kreće se od 16 odsto do 31 odsto ispitanika, nekad i više.

Da li je moguće da građanke i građani nemaju svoj stav prema životnim pitanjima, ili je reč o nečemu drugom? Možda bi objašnjenje moglo biti, recimo, da je to zbog toga što u postizbornom procesu odlučuju oni koji ne učestvuju na izborima, kakav je slučaj s najnovijim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori. Da li je moguće da ljudi nisu svesni da je budućnost u njihovim rukama? Na pitanje kad će u Crnoj Gori biti bolje, jedan ispitanik je odgovorio: „Kad umesto fabrika budu zatvarali političare”. Ili je možda problem u tome što sve više ljudi sluša drugog nego što čita, izuzev kad je reč o sadržaju društvenih mreža.

U demokratiji bi svako trebalo slobodno da kaže svoje mišljenje. Jedino je ograničenje što mora dobro da razmisli – kome. Moguće je da je to odgovor po kojem ne treba činiti ništa, već samo čekati da neko drugi ima stav. Jer, oni misle da će, ako budu slušali drugog, bolje proći u društvu, zajednici. Neki su zbog svog stava ili dela ulazili u istoriju kao zaslužni ljudi. Da nije tako, kakva bi nam bila istorija? A istorija je bibliografija velikih ljudi. Moguće je da neki od njih misle: „Neka neko drugi to kaže, predloži, preduzme... Zašto bih to ja?” To njihovo ja ne postoji, kako u suštini ne postoje ti bez svog stava.

Nekad je malo ljudi znalo mnogo. Sada mnogo ljudi znaju malo. Da li je ovo proizvod globalizacije sveta ili svesti? „Veliki ljudi nemaju datum smrti, već samo datum rođenja”, rekao je Tolstoj. Znači li to da treba živeti za drugog, ako hoćeš da živiš za sebe? Treba znati da je čovek kratkog veka i da ljudi nisu istog doba, iako su istih godina.

Matija Bećković kaže: „Vele može se čojek roditi onog dana kada umre”. I dalje: „Ne zna se kako je ko živeo, ali se pamti kako je ko umro”. Za sve bez svog stava najviše odgovaraju Bećkovićeve reči: „Niti imaju šta reći, niti bi iko slušao”.

Tanasije Mladenović je vizionarski rekao: „Doći će jedno vreme, koje to neće biti, vreme bez vremena, suština jednog besmisla”. Čini mi se da je to vreme bez vremena došlo. Toga su svesni mnogi, izuzev onih koji nemaju svoj stav ni o čemu, jer žive van vremena.

Šćepan Vuković je zapisao: „Postoje razne vrste vremena: zlo vreme, zanimljiva vremena, vreme izazova, najvažnije je vreme prošlo, od kojeg se, i za koje se i danas živi, a reper je i za sutrašnjicu.”

A ta sutrašnjica?

Radoman Purić,
dipl. politikolog, Pljevlja