Bolesti jetre ne mogu dugo da čekaju terapiju

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) uskoro će doneti novu pozitivnu listu lekova, a koji će se medikamenti naći na listi odlučiće Centralna komisija za lekove, koja je već dala prioritet terapiji za lečenje hepatitisa Ce. Iz tog razloga očekuje se da će najnovija pangenotipska terapija za hepatitis Ce biti stavljena na listu lekova, kao i da će biti povećan broj pacijenata koji će dobijati najsavremenije terapije, najavila je juče prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO.

Osim toga, kako je istakla je dr Jelena Janković, pomoćnica ministra za javno zdravlje Ministarstva zdravlja, u završnoj fazi se nalazi izrada programa za prevenciju i kontrolu virusnih hepatitisa u Srbiji od 2021. do 2025. godine.

Na konferenciji za medije, koja je održana povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, naglašeno je da je važno podizanje svesti o virusnom hepatitisu, upali jetre koja uzrokuje teške bolesti jetre i hepatocelularni karcinom.

Ovogodišnja globalna tema je „Hepatitis ne može da čeka”, prenoseći hitnost napora potrebnih za uklanjanje hepatitisa, kao opasnosti za javno zdravlje do 2030. godine. S obzirom na činjenicu da svakih 30 sekundi jedna osoba u svetu umre od bolesti povezane s hepatitisom, čak i u trenutnoj krizi izazvanoj pandemijom kovida 19, na skupu je naglašeno da oboleli više ne mogu da čekaju.

Osim bolesti jetre, virus hepatitisa Ce uzrokuje ozbiljna oštećenja mnogih drugih organa dovodeći do hematoloških bolesti, hroničnih bolesti bubrega, određenog oblika šećerne bolesti, poremećaja funkcije štitne žlezde, reumatoloških i kožnih bolesti i drugih poremećaja. Na osnovu učestalosti ove infekcije u okolnim zemljama, pretpostavlja se da je prevalencija jedan odsto, što znači da je oko 70.000 ljudi zaraženo.

– Situacija s hepatitisom Ce je mnogo kompleksnija. Radi o bolesti za koju ne postoji vakcina, a infekcija kod skoro 80 odsto inficiranih protiče bez kliničkih znakova. Bolest se često otkrije tek kada se pojave komplikacije – ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma. Drugi značajan problem je ograničena dostupnost savremene terapije. Ona je uvedena u Srbiji 2018. godine, ali isključivo za bolesnike sa cirozom jetre. Stav struke je da je neophodno lečiti sve inficirane, a u tome kliničari imaju podršku Republičke stručne komisije za zarazne bolesti i Ministarstva zdravlja, koji podržavaju stavove da terapija mora biti dostupna svim bolesnicima. Radi se o revolucionarnoj terapiji koja, prvi put u istoriji medicine, omogućava izlečenje jedne hronične bolesti, za samo 12 nedelja, sa uspehom preko 95 odsto. Cilj je lečiti sve bolesnike u što ranijoj fazi bolesti, čime se sprečava nastanak ciroze i karcinoma jetre – rekla je prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Smatra se da je nedovoljno to što svega petina osoba s hepatitis Ce virusnom infekcijom bude otkriveno. Takođe, stigma koja prati ovu dijagnozu duboko je ukorenjena i dovodi do toga da se pacijenti kriju, a to daje lažnu sliku da ih nema.

– Potrebno je afirmisati testiranja „rizičnih grupa” za ovu infekciju. Isto tako moralo bi biti poboljšano informisanje o načinu širenja hepatitisa Ce, s naglaskom o neophodnosti kontakta s krvlju zaražene osobe jer se tako ova bolest prenosi, a ne razgovorom, rukovanjem ili grljenjem – objasnio je prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije.

U svetu virusni hepatitisi se nalazi na drugom mestu svih zaraznih bolesti, odmah iza tuberkuloze, a devet puta su učestaliji od HIV infekcije. Godišnje se registruju tri miliona novoinficiranih osoba.