Neravnopravnost penzionera

Predsednik Republike Srbije najavio je da bi početkom godine penzioneri mogli da očekuju značajnu povišicu. Tome su se oni s većim penzijama obradovali mnogo više nego oni čije su penzije niže. To je zbog toga što ako se, na primer, penzije uvećaju za pet odsto, penzioneru koji prima 10.000 dinara primanja se uvećaju za 500 dinara, dok uvećanje onome ko prima 100.000 iznosi 5.000 – čak 10 puta više. A penzioner koji prima penziju od 30.000 dobio bi upola manje uvećanje od onoga čija je penzija 60.000. Sa svakim sledećim uvećanjem penzija raspon između manjih i većih penzija postaje sve veći.

Nije pravedno da se pravi razlika među penzionerima, tj. da uvećanje bude u jednakom procentu za sve. Ne vidim nikakvog osnova da se i nakon prestanka radnog odnosa i odlaska u penziju nastavi s procentualnim obračunom uvećanja penzija, jer se svi penzioneri nalaze u mirovini, više ne rade, te ne mogu ni napredovati.

Pravilnije je da se penzije uvećavaju linearno, s potpuno jednakim iznosom uvećanja, kao kada su penzioneri primali jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, potpuno ravnopravno.

Takođe bi bilo neophodno, jer od najava platnih razreda iz godine u godinu nije bilo ništa, da se izvrši korekcija penzija kako bi one, prema određenoj kategoriji obrazovanja penzionera bile prilično ujednačene, a ne šarenolike i da se ne kreću u rasponu od desetak do sto i više hiljada dinara.

Da li je u redu, što je moj slučaj, a nije jedinstven, da s punim radnim stažom i srednjom stručnom spremom, posle rada na odgovornom poslu, sa svim dosadašnjim uvećanjima primam penziju koja ne prelazi 30.000 dinara?

Kako je u najavi da će minimalna zarada iznositi 35.000 dinara, osećam se kao da primam neku vrstu socijalne pomoći s iznosom penzije manjim od minimalne zarade, čak i ako bi se ona uvećala za 10 procenata.

Mirjana Maksimović,
penzioner, Beograd