Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FENOMENI

Banja na vrhu solitera

Po ugledu na Budimpeštu i druge evropske gradove i naš glavni grad će već od sredine septembra dobiti banju sa spa i velnes centrom u naselju „Vest 65”, u Ulici omladinskih brigada

Mladenovačka banja „Selters” do sada je bila najpoznatija na široj teritoriji Beograda, ali već od 15. septembra ove godine primat će joj ozbiljno ugroziti terma u Novom Beogradu, u Ulici omladinskih brigada, u naselju „Vest 65” . Tamo je već skoro sve spremno za otvaranje banje, što je samo po sebi veliki kuriozitet kada je reč o Beogradu.

– To je prvi slučaj otkrića termomineralnih voda na levoj obali Save na užem gradskom jezgru. Radi se o vodama Terme „Vest 65”, tako nazvanim po mestu u gradu na kojem se nalaze. S dubine od preko 500 metara eksploatiše se termomineralna voda temperature preko 40 stepeni Celzijusa, jedinstvenog hemijskog sastava – kaže dr Dejan Milenić, predsednik Srpske geotermalne asocijacije i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i naglašava da će zbog svojih temperaturnih odlika i jedinstvenog hemijskog sastava moći da se koristi za potrebe grejanja i u balneološke svrhe, kao prirodni lekoviti faktor.

Terme na Novom Beogradu

Zahvaljujući bušotini, odnosno dubokom bunaru, zahvaćene su vode visoke temperature od čak 43 stepena, u količini od 10 litara u sekundi. Vode su kategorizovane kao prirodne, hipertermalne, alkalne, natrijumsko-hidrokarbonatno-hloridne, povišene mineralizacije s povišenim sadržajima vodonik-sulfida, fluorida i bora.

Obrenovačka banja
Pomak je napravila i Obrenovačka banja, popularnije zvana „Cevka”, pored tamošnjeg hotela, koja je imala samo jednu česmu ispod koje su građani u redu prolazili, a sada je proširena i uređena s više tuševa, tako da omogućava većem broju zainteresovanih da koriste njena lekovita svojstva.

Dr Milenić dodaje da će u okviru kompleksa „Vest 65” biti formirane prostorno najveće terme u užem gradskom jezgru u ovom delu Evrope. Na ovim termama biće primenjen koncept „resursnog parka”, odnosno vode će se koristiti višenamenski u kaskadnoj aplikacionoj varijanti. To praktično znači da će se temperatura vode spuštati sa 43 stepena do 15 kaskadno, odnosno postupno, tako što će se s najtoplijom vodom zagrevati prostori, a kako se temperatura bude smanjivala koristiće se za džakuzi, saune, kade, bazene za plivanje.

– Sva ozbiljna istraživanja su urađena, bili su uključeni nemački institut i Medicinski fakultet u Beogradu, tako da je s najvišeg mogućeg stručnog vrha ne samo dato odobrenje da se voda bogata mineralima može koristiti već se i preporučuje posebno za inhalacije i kožna oboljenja. Zgrada u kojoj će se banja nalaziti izuzetno je atraktivna, trenutno najviša u Beogradu sa čak 42 sprata, a na njenom vrhu će biti apartmani za vodu – objašnjava naš sagovornik.

Podseća da smo koncept preuzeli iz Budimpešte, pa ćemo sada i kod nas u samom centru Beograda imati velnes, spa i druge sadržaje. Jedina razlika što je to kod nas novina, a Mađari su svoje termalne bunare iskopali još pre sto godina.

Ovaj iskorak će biti daleko ispred svega što smo do sada imali prilike da vidimo. Kada je reč o beogradskim vodama uglavnom se pominju kupališta na dve reke, ali u geografskom smislu kada se pomenu banje misli se o Mladenovcu, Sokobanji, Niškoj, Vranjskoj, Vrnjačkoj.

Skadarlijska voda
– Termomineralne vode Skadarlije danas nisu u upotrebi. Do pre petnaestak godina, čak su se i flaširale i komercijalno prodavale u količinama od nekoliko miliona litara godišnje, ali su nažalost nestale s tržišta u tranzicionom procesu koji je za nama. Pošto one svakako nisu nestale u prirodnom smislu, siguran sam da će se u budućnosti naći investitor koji će obnoviti eksploataciju termomineralnih voda Skadarlije – kaže dr Milenić.

Beograd je i do sada imao termalne izvore, ali daleko od ovog nivoa uređenosti. U Skadarliji postoje tri izvora, po jedan u Leštanima, naselju Braće Jerković, Belim vodama, Ovči, Vrčinu, Obrenovcu, Konjarniku, Koraćici. Nažalost, ovi izvori su daleko od idealnog stanja, mnogi su neuređeni, deluju divlje, ako izuzmemo „Selters”, banju u Koraćic

i ispod Kosmaja i Obrenovačku banju.

Sam teren Beograda i okoline je, po kazivanju stručnjaka, složene hidrogeološke građe, zahvaljujući čemu na nekim područjima postoje izvori mineralne, tople i lekovite vode, ali njihovo prirodno isticanje je retko. Izvor u Višnjičkoj banji je u tom smislu najpoznatiji. Ostali izvori su mahom pronađeni bušenjem. Neki imaju prirodno isticanje samoizlivom, dok se kod drugih koriste bunarske pumpe za eksploataciju.

– Način isticanja ne opredeljuje kvalitet korišćenja, on više predstavlja određenu atraktivnost, ali svakako ne utiče na kvalitet i mogućnosti korišćenja mineralnih voda – ističe naš sagovornik.

Najpoznatiji u svetu
Svet je pun termalnih izvora i prirodnih čudesa tog tipa, a najpoznatija i san svakog turiste su Pamukale u Turskoj, kaskadni terminalni izvor koji iz godine u godinu privlači sve više posetilaca. Plava laguna na Islandu je jedno od najvećih termalnih kupališta na svetu, koje je nastalo tako što je obližnja termoelektrana ispuštala otpadnu vodu u prirodu, a zemlja je zadržavala na površini. Čuveni su i termalni izvori Saturnija u Italiji, a među brojnim termalnim „nalazištima” navedimo i Kusacu u Japanu, koji je prava termalna reka bogata sumporom visoke kiselosti te blagotvorno deluje na kožu i disajne puteve.

Banjski turizam beleži stalni porast. Osim toga, termalni izvori mogli bi da se koriste za zagrevanje prostorija kao i za fabričke pogone, što bi doprinelo značajnoj uštedi energetskih resursa.

I za lečenje i za grejanje

U Budimpeštu, zahvaljujući upravo ovom prirodnom bogatstvu, gosti stižu tokom cele godine. Banje srednje i jugoistočne Evrope nadaleko su poznate, pa i Srbija ima jedinstvenu priliku da se organizovanijim nastupom svrsta na mapu banjskih, velnes i spa centara.

– Mogućnosti korišćenja termomineralnih voda na teritoriji Beograda izuzetno su velike. S jedne strane mogu se koristiti u medicinskim postupcima kupanja i eksternih aplikacija, kombinacijom i mešanjem s lekovitim blatima – peloidima, a s druge strane mogu se koristiti i pijenjem, odnosno inhaliranjem. Vode s temperaturom višom od 30 stepeni Celzijusa mogu se koristiti direktno za grejanje. Ovo je posebno interesantno u banjama koje se karakterišu temperaturama višim od temperature propisane medicinskim protokolima za korišćenje, pa se dovođenjem temperature u te opsege besplatno dobija geotermalna energija neophodna za grejanje banjskih prostora. Najbolje rešenje je organizovanost u nastupu. Treba formirati jedinstvene baze podataka za teritoriju grada Beograda, integrisati javni i privatni interes i ulaganja, promovisati zajedničke nastupe na sajmovima i vršiti stalnu promociju banjskog potencijala Beograda – zaključuje profesor dr Dejan Milenić.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar
U tekstu se vise puta pominje madjarska. Koliko znam, tamo nema ovakvih "nidje na svijet" egzibicija, vec su banje komforne, sa puno bazena, odrzavane. Mi imamo i bolju geotermalnu situaciju nego oni, pa zasto je ne koristimo na slican sredjen i regularan nacin. Dakle sa puno sadrzaja, puno privlacnog za turiste. Bez nuzno ovakvih "cudesa", nema potrebe za njima.
sačuvaj nas Bože
Kakav užas od solitečine, uništavate grad! Imamo mi banje po celoj Srbiji, nemojte uništavati grad ovakvim mastodontima!
dr Slobodan Devic
@ Саша Микић - za grejanje?
Саша Микић
Само да вас подсетим да не баш далеко од тог солитера имате ''Генексове куле'', ремек дело архитекте Михајла Митровића. Додуше има мање спратова. Затим ту је и ПЦ ''Ушће'' са висином од 141 метар. Што се тиче термоминералних вода пронађених на Новом Београду, то је врло занимљива вест, нарочито ако ће се добро искористити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.