Sreda, 22.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako uvećati šumovitost Srbije

Дрвеће треба садити где год има услова за то (Фото: Р. Крстинић)

„Politiku” čitam duže od pola veka, a teme iz oblasti šumarstva predstavljaju mi posebnu poslasticu. Tako je bilo i u broju od 5. jula, u članku „Sporo pošumljavanje i brza seča ugrožavaju pluća Srbije” novinarke V. Aranđelović. Tema je ozbiljna i veoma važna, zbog čega sam odlučio da dam skroman doprinos i podstaknem još nekog pojedinca ili instituciju da preduzmu korake kako bi se šumovitost Srbije povećala.

U prostornom planu Republike Srbije objavljenom u „Službenom glasniku” 22. marta 1996. predviđen je grandiozan plan uvećanja šumovitosti naše zemlje. Planirano je da se ondašnja šumovitost poveća sa 27,3 na 41,4 odsto. Vreme je pokazalo da ovakav zadatak nije moguće izvršiti.

Deset godina kasnije, 9. maja 2006, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu dr Milan Medarević na savetovanju o pošumljavanju u Privrednoj komori Srbije ukazao je na ključne pretpostavke. Ostvarenje svakog cilja, pa i ovog, podrazumeva: jasan zakon, postojanje institucija i rešeno finansiranje. Profesor Medarević je tada predvideo da se tadašnje godišnje pošumljavanje u Republici Srbiji može utrostručiti sa 3.000 hektara i da se do 2015. godine mogu podići nove šume na površini od 100.000 hektara.

Ni ovaj plan, nažalost, nije mogao biti ostvaren. Zašto? Zakoni su uglavnom dobri, ali za njihovu primenu se to ne može reći. Imamo i institucije, ali se dešava da slabo funkcionišu. Navešću primer iz Šumskog gazdinstva „Sremska Mitrovica”, u kojem sam proveo skoro ceo radni vek. Ukupna površina šuma i šumskih zemljišta bila je u ovom gazdinstvu 1951/1953. godine 40.725 hektara, da bi do 2004/2005. porasla na 42.646 hektara. Obrasla površina je u istom periodu porasla sa 31.225 na 37.957 hektara – za velika 6.732 hektara. I ukupna drvna masa je porasla: sa 4.916.698 na 11.649.278 kubnih metara, tj. za ogromnih 6.732.580 kubika. I pored ovako impozantnog rasta, koji je garantovao dobre poslovne rezultate, ŠG „Sremska Mitrovica” tražilo je nove površine za pošumljavanje, kojih je u okruženju bilo. Tako je s Opštinom Stara Pazova sačinjen ugovor o zakupu Belegiškog pašnjaka, a s Opštinom Inđija ugovor o zakupu zemljišta na Krčedinskoj adi. Na Belegiškom pašnjaku je ostvarena jedna ophodnja zasada klonskih topola, a Opština Stara Pazova nije bila zainteresovana za nastavak saradnje. Tako je i dalje ostala najobešumljenija opština u Vojvodini.

Na Krčedinskoj adi prvih 70 hektara zasađenih klonskih topola uništili su konji u toku zime guleći koru stabalaca, kao jedinu hranu u toku zime. U drugom navratu uspešno je pošumljeno više od 200 hektara, jer je podignuta ograda, pa su štete izbegnute. Međutim, kako je Krčedinska ada bila znatno bliža Šumskom gazdinstvu „Novi Sad”, a oba gazdinstva su bila u sastavu istog javnog preduzeća, dogovoreno da posao nastavi ŠG „Novi Sad”. Ovo gazdinstvo je ubrzo imalo plantaže za seču, a nastavilo je i da pošumljava i podiže nove zasade. Nažalost, prevladali su drugi interesi i tamo više nema zasada topola. Oko 700 hektara koristi se samo za ispašu stoke. Ovi primeri nisu razlog da se ne radi na povećanju šumovitosti Srbije, a naročito Vojvodine, najobešumljenije regije u Evropi.

Holandija je, kad je reč o reljefu, slična Vojvodini, ali je sva u drvoredima i poljozaštitnim pojasevima. To je neophodno i moguće i u Vojvodini. Pored pomoći institucija i obezbeđenja finansijskih sredstava, neophodno je da stručnjaci za oblasti poljoprivrede i šumarstva maksimalno učestvuju u ovakvom poduhvatu. Agronomi moraju da objasne vlasnicima poljoprivrednog zemljišta da su im poljozaštitni pojasevi i drvoredi neophodni kako bi se sačuvao humus, kojeg je iz godine u godinu sve manje. Šumarski stručnjaci su neophodni radi izbora vrsta drveća, izvođenja radova na pošumljavanju, sprovođenju mera nege i zaštite. Drvoredi i poljozaštitni pojasevi najbrže se mogu podići sadnjom klonskih sorti topola. Obavezno treba saditi muške klonove, koji imaju dobru osobinu da ne cvetaju, što je naročito važno ako se sade u blizini naselja. Neophodno je obezbediti da atarski putevi budu dovoljno široki, kako to stoji u katastru, a i prostor pored javnih puteva, takođe u skladu s katastrom. Ako se sve ovo ne obezbedi Vojvodina će ostati obešumljena, a vetrovi će odneti i ono malo humusa preostalog na poljoprivrednom zemljištu.

Šumovitost Srbije, naravno, treba povećavati na celoj teritoriji, gde god ima uslova. Akcenat sam stavio na Vojvodinu, jer je najugroženija, a ako svako uradi svoj deo posla ona može da se preporodi.

Gojko Janjatović,
dipl. inž. šumarstva u penziji

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Nek ovaj tekst bude začetak javnog stava o potrebama za planskim povećanjem šumovitosti u Srbiji. Puno poštovanje autoru, dipl.inž. Janjatoviću.
Поповић
Sama se ,na zalost ili na srecu ,posumljava tako sto ima mnogo neobradjenog zemljista koje se parlozeci pretvara vremenom u sumu. Kad bi ,kao nekad,radio pokret gorana,bilo bi velike vajde dugorocno.
darkovozd
Bilo bi super da moje dete zrelo doba dočeka u mnogo šumovitijoj Srbiji.
Stanislav St.
Pa objasnite to detetu i ono će se, verujte, uključiti u akcije pošumljavanja. Deca su bolja od nas.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.