Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како увећати шумовитост Србије

Дрвеће треба садити где год има услова за то (Фото: Р. Крстинић)

„Политику” читам дуже од пола века, а теме из области шумарства представљају ми посебну посластицу. Тако је било и у броју од 5. јула, у чланку „Споро пошумљавање и брза сеча угрожавају плућа Србије” новинарке В. Аранђеловић. Тема је озбиљна и веома важна, због чега сам одлучио да дам скроман допринос и подстакнем још неког појединца или институцију да предузму кораке како би се шумовитост Србије повећала.

У просторном плану Републике Србије објављеном у „Службеном гласнику” 22. марта 1996. предвиђен је грандиозан план увећања шумовитости наше земље. Планирано је да се ондашња шумовитост повећа са 27,3 на 41,4 одсто. Време је показало да овакав задатак није могуће извршити.

Десет година касније, 9. маја 2006, професор Шумарског факултета у Београду др Милан Медаревић на саветовању о пошумљавању у Привредној комори Србије указао је на кључне претпоставке. Остварење сваког циља, па и овог, подразумева: јасан закон, постојање институција и решено финансирање. Професор Медаревић је тада предвидео да се тадашње годишње пошумљавање у Републици Србији може утростручити са 3.000 хектара и да се до 2015. године могу подићи нове шуме на површини од 100.000 хектара.

Ни овај план, нажалост, није могао бити остварен. Зашто? Закони су углавном добри, али за њихову примену се то не може рећи. Имамо и институције, али се дешава да слабо функционишу. Навешћу пример из Шумског газдинства „Сремска Митровица”, у којем сам провео скоро цео радни век. Укупна површина шума и шумских земљишта била је у овом газдинству 1951/1953. године 40.725 хектара, да би до 2004/2005. порасла на 42.646 хектара. Обрасла површина је у истом периоду порасла са 31.225 на 37.957 хектара – за велика 6.732 хектара. И укупна дрвна маса је порасла: са 4.916.698 на 11.649.278 кубних метара, тј. за огромних 6.732.580 кубика. И поред овако импозантног раста, који је гарантовао добре пословне резултате, ШГ „Сремска Митровица” тражило је нове површине за пошумљавање, којих је у окружењу било. Тако је с Општином Стара Пазова сачињен уговор о закупу Белегишког пашњака, а с Општином Инђија уговор о закупу земљишта на Крчединској ади. На Белегишком пашњаку је остварена једна опходња засада клонских топола, а Општина Стара Пазова није била заинтересована за наставак сарадње. Тако је и даље остала најобешумљенија општина у Војводини.

На Крчединској ади првих 70 хектара засађених клонских топола уништили су коњи у току зиме гулећи кору стабалаца, као једину храну у току зиме. У другом наврату успешно је пошумљено више од 200 хектара, јер је подигнута ограда, па су штете избегнуте. Међутим, како је Крчединска ада била знатно ближа Шумском газдинству „Нови Сад”, а оба газдинства су била у саставу истог јавног предузећа, договорено да посао настави ШГ „Нови Сад”. Ово газдинство је убрзо имало плантаже за сечу, а наставило је и да пошумљава и подиже нове засаде. Нажалост, превладали су други интереси и тамо више нема засада топола. Око 700 хектара користи се само за испашу стоке. Ови примери нису разлог да се не ради на повећању шумовитости Србије, а нарочито Војводине, најобешумљеније регије у Европи.

Холандија је, кад је реч о рељефу, слична Војводини, али је сва у дрворедима и пољозаштитним појасевима. То је неопходно и могуће и у Војводини. Поред помоћи институција и обезбеђења финансијских средстава, неопходно је да стручњаци за области пољопривреде и шумарства максимално учествују у оваквом подухвату. Агрономи морају да објасне власницима пољопривредног земљишта да су им пољозаштитни појасеви и дрвореди неопходни како би се сачувао хумус, којег је из године у годину све мање. Шумарски стручњаци су неопходни ради избора врста дрвећа, извођења радова на пошумљавању, спровођењу мера неге и заштите. Дрвореди и пољозаштитни појасеви најбрже се могу подићи садњом клонских сорти топола. Обавезно треба садити мушке клонове, који имају добру особину да не цветају, што је нарочито важно ако се саде у близини насеља. Неопходно је обезбедити да атарски путеви буду довољно широки, како то стоји у катастру, а и простор поред јавних путева, такође у складу с катастром. Ако се све ово не обезбеди Војводина ће остати обешумљена, а ветрови ће однети и оно мало хумуса преосталог на пољопривредном земљишту.

Шумовитост Србије, наравно, треба повећавати на целој територији, где год има услова. Акценат сам ставио на Војводину, јер је најугроженија, а ако свако уради свој део посла она може да се препороди.

Гојко Јањатовић,
дипл. инж. шумарства у пензији

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Nek ovaj tekst bude začetak javnog stava o potrebama za planskim povećanjem šumovitosti u Srbiji. Puno poštovanje autoru, dipl.inž. Janjatoviću.
Поповић
Sama se ,na zalost ili na srecu ,posumljava tako sto ima mnogo neobradjenog zemljista koje se parlozeci pretvara vremenom u sumu. Kad bi ,kao nekad,radio pokret gorana,bilo bi velike vajde dugorocno.
darkovozd
Bilo bi super da moje dete zrelo doba dočeka u mnogo šumovitijoj Srbiji.
Stanislav St.
Pa objasnite to detetu i ono će se, verujte, uključiti u akcije pošumljavanja. Deca su bolja od nas.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.