Prisvajanje nasleđa Teslinog naroda

Odluka Hrvatske da predloži lik Nikole Tesle za prikazivanje na „nacionalnoj” strani kovanica evrocenti po pristupanju te države zoni evra ponovo je aktuelizovala raspravu o nacionalnoj pripadnosti i poreklu velikog naučnika i pronalazača. Uprkos zamašnom broju tekstova publikovanih na tu temu poslednjih godina, korisno je ukazati na jedan aspekt kojem možda nije posvećeno dovoljno pažnje, a tiče se šireg problema tzv. aproprijacije kulture, koji se u slučaju prisvajanja Nikole Tesle jasno manifestuje.

No, pre dalje elaboracije mora se naglasiti da delo Nikole Tesle pripada celokupnom čovečanstvu, kao što je to uvek slučaj sa velikanima njegovog formata, ali i to da svega dve države imaju smisleno pravo da Teslu predstavljaju kao deo sopstvenog kulturnog i naučnog nasleđa. To su svakako Sjedinjene Američke Države, čiji je državljanin bio (habzburške „tamnice naroda” u kojoj je rođen srećom više nema), i Srbija, matična država srpskog naroda kojem je Tesla ponosno pripadao. Hrvatsko prisvajanje velikog pronalazača nema, dakle, nikakvog osnova, a da potenciranje ove notorne istine ne predstavlja nikakvo sitničarenje, ponajbolje govori primer Aleksandra Velikog i žara sa kojim se Grci bore protiv svakog pokušaja njegovog prisvajanja na širokom prostoru od Severne Makedonije do Avganistana.

Vratimo se ipak problemu aproprijacije kulture, koja se u savremenom svetu smatra neprihvatljivom. Po definiciji, radi se o praksi prisvajanja elemenata jedne kulture ili identiteta od strane zajednice koja je u poziciji moći (često u relacijama kolonijalizma), izvan njihovog izvornog kulturnog konteksta i protivno željama pripadnika izvorne kulture. U slučaju Nikole Tesle, izvorni kulturni kontekst predstavlja njegova pripadnost zajednici Srba Krajišnika, a stradanje stotina hiljada Srba u nacističkoj NDH, te proterivanje „ostataka zaklanog naroda” (M. Bećković) iz svojih domova pola veka kasnije ne mogu se i ne smeju zaobići. Uostalom, dobro je poznato to da je više od 70 pripadnika porodice Tesla mučki pobijeno u kompleksu logora Jasenovac, te da su rodna kuća velikog pronalazača u Smiljanu i spomenik ispred nje demolirani početkom devedesetih godina prošlog veka.

Prisvajanje Nikole Tesle od strane današnje Hrvatske, iz koje je za svega tri decenije proterano, otišlo ili se asimilovalo preko 400.000 Srba, u kojoj na desetine ulica nosi ime Mila Budaka, a Jastrebarsko titulu „grada prijatelja dece”, u kojoj se Srbima u Vukovaru uskraćuju prava zagarantovana Ustavnim zakonom o pravima nacionalnih manjina – predstavlja ne samo uvredu već i negaciju opštih civilizacijskih vrednosti.

Ne čudi ni što je odluka o prikazivanju Tesle na novčićima doneta glasovima građana Hrvatske, kada imamo u vidu to da su pune tri decenije, a i duže od toga, izloženi temeljnoj reviziji istorije, što se ponajbolje ogleda u onom šokantnom podatku po kojem preko dve trećine maturanata u toj državi ne smatra da je NDH bila fašistička tvorevina. No, podrška najvećeg dela političke, akademske i kulturne elite, koja se nikako ne može pozivati na nepoznavanje činjenica o stradanju Teslinog naroda, ukazuje na sramno odsustvo stida i kajanja, koje je još veliki Jovan Dučić uočio i slikovito opisao.

Narodna banka Srbije je najavila da će podneti prigovor nadležnim institucijama Evropske unije, u kojem će ukazati na neprihvatljivost hrvatskog prisvajanja srpskog kulturnog i naučnog nasleđa. Ne bi trebalo gajiti nikakve iluzije o tome da će prigovor uroditi plodom, budući da mi nemamo svoje mesto za tim stolovima u Briselu na kojima se donose odluke, ali svakako je dobro da ostane pisani trag o novoj nepravdi koja se prema našem narodu sprovodi. Na svima nama je pak zadatak da gajimo sećanje na golgotu i stradanje Srba Krajišnika, a da evropskoj i svetskoj javnosti, toliko osetljivoj na aproprijaciju kulture Afroamerikanaca i drugih istorijski potlačenih populacija, na pravi način predstavimo sve razloge zbog kojih je neprihvatljivo hrvatsko prisvajanje Nikole Tesle, ali i mnogih drugih srpskih velikana od Ruđera Boškovića do Vladana Desnice, te koliko to odstupa od vrednosnih standarda 21. veka.

Istoričar i politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista