Sarajevska vlast „briše” Srbe i iz katastra

Od našeg dopisnika
Sarajevo – Pitanje zaštite prava i imovine Srba koji su do rata živeli na prostoru današnje Federacije BiH (BiH), a kojim se godinama bave i nadležne institucije Republike Srpske, biće intenzivirano početkom narednog meseca uz pomoć Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije. Đorđe Radanović, koordinator Kancelarije za stručnu pravnu pomoć Srbima u FBiH, kaže da će ta zajednička kampanja Banjaluke i Beograda biti od velikog značaja, u smislu da će svi raseljeni Srbi, bez obzira na to gde žive, biti obavešteni o mogućnostima zaštite svojih prava, imovine prevashodno, koju im vlasti u FBiH pokušavaju oteti u procesu usklađivanja zemljišnih knjiga.

Zahvaljujući toj takozvanoj „harmonizaciji katastara i zemljišnih knjiga”, započetoj pre sedam godina, veliki broj Srba već je izgubio vlasništvo nad imovinom, nasleđenom od svojih predaka. U katastru je njihova imovina upisana na ime nekog drugog, a u najvećem broju slučajeva na opštinu, kanton, pa čak i na nekog od bivših komšija. To se radi iza leđa proteranih Srba, oni i ne znaju šta se dešava jer nisu službeno obavešteni da je usklađivanje u toku i da treba da se jave kako bi se mogli upisati u nove knjige kao vlasnici.

„To i jeste glavni problem. Pozivi se ne upućuju direktno, kao što se to radi u Republici Srpskoj, već se oglasi sa uputstvima vlasnicima imovine šta im je činiti objavljuju u lokalnim medijima, ’Službenom glasniku’ ili na oglasnim tablama u opštinskim zgradama. Pri tome postavlja se i rok od 60 dana u kome se vlasnik imovine mora javiti”, rekao je Radanović za „Politiku”, napomenuvši da je potpuno logično da te objave neće videti nijedan Srbin koji živi ne samo negde u svetu nego i u nekoj od susednih zemalja.

Otuda, smatra on, pomoć iz Beograda biće dragocena jer Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu „ima izuzetne uslove za komunikaciju, što je vrlo bitno, s obzirom na to da nam je cilj da obavestimo što veći broj ljudi šta se zapravo događa, kako bi se oni, ili njihovi potomci mogli obratiti nekoj od šest kancelarija za pravnu pomoć u Republici Srpskoj”. Te kancelarije postoje u Banjaluci, Istočnom Sarajevu, Zvorniku, Bijeljini, Nevesinju i Mrkonjić Gradu.

Radanović napominje da su kancelarije za pravnu pomoć već primile oko 4.000 prijava, među kojima je i prijava jedne porodice iz Ilijaša kojoj je, u nakaradnom i potpuno netransparentnom procesu „sređivanja” zemljišnih knjiga u FBiH, oduzeta imovina uz „obrazloženje da ne žive tu”. Kako bi se takvim namerama stalo na kraj, kaže on, bitno nam je da „dopremo do svakog Srbina u dijaspori” i da ga upoznamo šta se radi i omogućimo da može i sa daljine rešavati problem, to jest javiti se preko mobilnih aplikacija „Viber” i „Vocap”.

Način „prekrajanja” zemljišnih knjiga u FBiH, delegat u Domu naroda parlamenta tog entiteta Goran Broćeta doživljavao kao deo dugoročnog plana federalne vlasti da na tom prostoru „zatru” srpsko ime i prezime. „Takozvanom harmonizacijom katastra žele da završe sa Srbima jer oduzimanje grunta znači da prethodni vlasnici nemaju više šta da traže u tom entitetu”, kaže Broćeta.

Na prostoru današnje FBiH, do poslednjeg rata živelo je 541.000 Srba (trenutno ih ima oko 55.000 hiljada). Više od 400.000 i dan-danas ima problema sa zaštitom svojih prava u tom entitetu, a jedan od izraženijih je otimanje njihove imovine. Prema popisu iz 1991. godine, više od 32 odsto sadašnje Federacije BiH bila je većinski srpska teritorija (Srbi su imali grunt na više od 8.400 kvadratnih kilometara zemlje).