Tanasković: Grčka na raskršću, kiparski problem najveća kočnica

BEOGRAD - Kiparski problem je najveća kočnica za Grčku da prizna nezavisnost Kosova, ocenjuje orijentalista i bivši ambasador Srbije u Turskoj Darko Tanasković i izražava sumnju da bi ta zemlja uskoro mogla da donese odluku o priznanju, kao i da bi objedinjavanje Kipra moglo da bude kompenzacija za priznanje kosovske nezavisnosti od strane Grčke.

Tanasković kaže za Tanjug da je Grčka pod jakim pritiscima SAD da prizna Kosovo i da bi od pet država EU, koje ne priznaju Kosovo, mogla da se smatra „najslabijom karikom”, iako, kako kaže, uz Španiju, ima najjače razloge da ne prizna Kosovo.

„Grčka je na raskršću, ali mislim da je još uvek bliže tome da ne učini taj konačni korak”, kaže Tanasković i ukazuje na poslednju izjavu grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa da Grčka ne menja svoj stav u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Međutim, kako primećuje, poslednjih godina spekulacije, ali i konkretni potezi grčkih vlasti ukazuju na izvesno približavanje Atine i privremenih vlasti u Prištini, a posebnu pažnju privuklo je nedavno podizanje statusa Kancelarije Kosova u Atini iz ekonomske u kancelariju koja obavlja i političke poslove.

Podseća i da je bivši grčki ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas bio otvoreni zagovornik priznanja Kosova i da je često odlazio u Prištinu, ali da su se ostali članovi vlade, pojedini i pod pretnjom rušenja vlade, suprotstavljali tim idejama.

Tanasković navodi da se u Srbiji nedovoljno zna i o određenim bliskim, istorijskim vezama Grčke sa albanskim narodom o čemu se kod nas nedovoljno zna, a o tome u svojoj knjizi piše aktuelni ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević.

„Između albanskog i grčkog elementa, kroz celu noviju istoriju Grčke postoji izvesna, vrlo zanimljiva sprega koja je kontroverzna, istovremeno i konfliktna, ali ne uvek. Na planu čak i nacionalnog opredeljenja značajnih ličnosti iz grčke istorije, pojedini pravoslavni Albanci su igrali značajnu ulogu'', kaže Tansković.

Spekulacijama o eventualnoj spremnosti da Atine da prizna Kosovo, doprinosi to što je, navodi Tanasković, Grčka pod jakim pritiskom SAD, pre svega, zbog svoje loše ekonomske situacije, ali i nepoverenja Grčke prema Turskoj, iako su obe u NATO savezu.

„Grčka ne veruje Turskoj i ceo odbrambeni sistem Grčke je orijentisan tako da se očekuje neki napad sa istoka, od Turske koja se, s druge strane, ponaša tako da ne otklanja u potpunosti takve strepnje. A SAD se tu pojavljuju kao glavni garant i zaštitnici bezbednosti Grčke”, navodi bivši diplomata i dodaje da sve to doprinosi „ranjivosti'' Atine i spremnosti da eventualno učini korak ka priznanju nezavisnosti Kosova.

Međutim, posle najave predsednika Turske Redžepa Erdogan o pojačanom angažmanu te zemlje u lobiranju za priznavanje Kosova zajedno sa SAD, usledilo je, kaže Tanasković, „reteriranje” sa grčke strane i dodaje da bi priznanje Kosova značilo približavanje ideji da se na podeljenom Kipru uspostave dve nezavisne države za šta se, dodaje, Erdogan otvoreno zalaže.

„To je za Grčku apsolutno neprihvatljivo i kiparski problem jeste najveća kočnica za Grčku. Sumnjam da bi to odobrila i Grčka pravoslavna crkva, koja je još uvek jak činilac u životu Grčke, ali i grčki narod sigurno to ne bi prihvatio sa zadovoljstvom”, smatra Tanasković.

On, takođe, smatra i da objedinjavanje Kipra, što bi prema ocenama pojedinih analitičara Grčka mogla da traži kao kompenzaciju za priznanje Kosova, ne dolazi u obzir i da o tome ne može biti kompromisa, a kao jedan od ključnih razloga navodi to što Turska ne bi pristala na demilitarizaciju severnog dela Kipra.

„Treba biti veoma naivan i pretpostaviti da bi Turska, u okviru bilo kakvog sporazuma, bila spremna da povuče svoje vojne trupe sa Kipra. Naprotiv, Erdogan počinje i to sve otvorenije da pominje rešenje o dvema državama na Kipru. Dakle, objedinjavanje nije na vidiku kao mogućnost bilo kakve kompenzacije za izvesno priznavanje Kosova”, uveren je Tanasković.

Na pitanje da li očekuje da Priština pojača kampanju za priznavanje Kosova budući da u septembru ističe jednogodišnji moratorijum na lobiranje za priznanje kosovske nezavisnosti u okviru Vašingtonskog sporazuma, Tanasković kaže da taj sporazum nisu poštovali ni Priština, ni njeni strani pokrovitelji, te da ne sumnja da će od jeseni pojačati kampanju.

„Septembar nije toliko bitan, ali jesen jeste i doneće određenu dinamiku u ovom smislu. Sigurno je i da Srbija mora da bude spremna za trenutak u septembru kada će određene stvari postati javne i mnogo očiglednije”, navodi Tanasković.