Танасковић: Грчка на раскршћу, кипарски проблем највећа кочница

БЕОГРАД - Кипарски проблем је највећа кочница за Грчку да призна независност Косова, оцењује оријенталиста и бивши амбасадор Србије у Турској Дарко Танасковић и изражава сумњу да би та земља ускоро могла да донесе одлуку о признању, као и да би обједињавање Кипра могло да буде компензација за признање косовске независности од стране Грчке.

Танасковић каже за Танјуг да је Грчка под јаким притисцима САД да призна Косово и да би од пет држава ЕУ, које не признају Косово, могла да се сматра „најслабијом кариком”, иако, како каже, уз Шпанију, има најјаче разлоге да не призна Косово.

„Грчка је на раскршћу, али мислим да је још увек ближе томе да не учини тај коначни корак”, каже Танасковић и указује на последњу изјаву грчког премијера Киријакоса Мицотакиса да Грчка не мења свој став у вези са признавањем независности Косова.

Међутим, како примећује, последњих година спекулације, али и конкретни потези грчких власти указују на извесно приближавање Атине и привремених власти у Приштини, а посебну пажњу привукло је недавно подизање статуса Канцеларије Косова у Атини из економске у канцеларију која обавља и политичке послове.

Подсећа и да је бивши грчки министар спољних послова Никос Коцијас био отворени заговорник признања Косова и да је често одлазио у Приштину, али да су се остали чланови владе, поједини и под претњом рушења владе, супротстављали тим идејама.

Танасковић наводи да се у Србији недовољно зна и о одређеним блиским, историјским везама Грчке са албанским народом о чему се код нас недовољно зна, а о томе у својој књизи пише актуелни амбасадор Србије у Грчкој Душан Спасојевић.

„Између албанског и грчког елемента, кроз целу новију историју Грчке постоји извесна, врло занимљива спрега која је контроверзна, истовремено и конфликтна, али не увек. На плану чак и националног опредељења значајних личности из грчке историје, поједини православни Албанци су играли значајну улогу'', каже Тансковић.

Спекулацијама о евентуалној спремности да Атине да призна Косово, доприноси то што је, наводи Танасковић, Грчка под јаким притиском САД, пре свега, због своје лоше економске ситуације, али и неповерења Грчке према Турској, иако су обе у НАТО савезу.

„Грчка не верује Турској и цео одбрамбени систем Грчке је оријентисан тако да се очекује неки напад са истока, од Турске која се, с друге стране, понаша тако да не отклања у потпуности такве стрепње. А САД се ту појављују као главни гарант и заштитници безбедности Грчке”, наводи бивши дипломата и додаје да све то доприноси „рањивости'' Атине и спремности да евентуално учини корак ка признању независности Косова.

Међутим, после најаве председника Турске Реџепа Ердоган о појачаном ангажману те земље у лобирању за признавање Косова заједно са САД, уследило је, каже Танасковић, „ретерирање” са грчке стране и додаје да би признање Косова значило приближавање идеји да се на подељеном Кипру успоставе две независне државе за шта се, додаје, Ердоган отворено залаже.

„То је за Грчку апсолутно неприхватљиво и кипарски проблем јесте највећа кочница за Грчку. Сумњам да би то одобрила и Грчка православна црква, која је још увек јак чинилац у животу Грчке, али и грчки народ сигурно то не би прихватио са задовољством”, сматра Танасковић.

Он, такође, сматра и да обједињавање Кипра, што би према оценама појединих аналитичара Грчка могла да тражи као компензацију за признање Косова, не долази у обзир и да о томе не може бити компромиса, а као један од кључних разлога наводи то што Турска не би пристала на демилитаризацију северног дела Кипра.

„Треба бити веома наиван и претпоставити да би Турска, у оквиру било каквог споразума, била спремна да повуче своје војне трупе са Кипра. Напротив, Ердоган почиње и то све отвореније да помиње решење о двема државама на Кипру. Дакле, обједињавање није на видику као могућност било какве компензације за извесно признавање Косова”, уверен је Танасковић.

На питање да ли очекује да Приштина појача кампању за признавање Косова будући да у септембру истиче једногодишњи мораторијум на лобирање за признање косовске независности у оквиру Вашингтонског споразума, Танасковић каже да тај споразум нису поштовали ни Приштина, ни њени страни покровитељи, те да не сумња да ће од јесени појачати кампању.

„Септембар није толико битан, али јесен јесте и донеће одређену динамику у овом смислу. Сигурно је и да Србија мора да буде спремна за тренутак у септембру када ће одређене ствари постати јавне и много очигледније”, наводи Танасковић.