Vlade Srbije i Srpske rade kao jedan tim

Od našeg stalnog dopisnika -

Banjaluka – Nije srpskom narodu svaka Bosna i Hercegovina odbojna. Bilo bi razumno da, kao svugde u svetu, većinski narod, bošnjački, bude taj kom je najviše stalo i koji radi toga daje najveće ustupke narodima koji su nešto manje brojni, Srbima i Hrvatima. No, umesto da većinski narod da najveći doprinos da se u ovoj zemlji stvore komfor dovoljan za sve i preko potrebna atmosfera poverenja, mi od njih dobijamo poruke da, ako se ne povinujemo, možemo da se selimo s onoliko zemlje koliko možemo poneti na opancima. Nema zajedništva uz poruke kakve slušamo i akcije koje se u tom smeru vode, prema kojima u BiH za nas nema mesta, rekao je Radovan Višković, predsednik Vlade Republike Srpske.

On je u razgovoru za „Politiku” istakao kako je teško i ponekad neizdrživo živeti u zemlji u kojoj Sarajevo vreba svaku priliku da problematizuje za nas najosetljivije i srpskom narodu najvažnije pitanje – saradnju sa Srbijom. Na pitanje kakva bi BiH bila prihvatljiva za Srbe Višković kaže da bi to morala biti zemlja gde jedni druge poštuju i uvažavaju, ne potkopavajući interese drugih. „I to je moguće”, veruje premijer RS i dodaje da preduslov za to jeste da se za tu politiku opredele u Sarajevu, pre svega Bošnjaci.

„Nisu samo Srbi u problemu već i Hrvati, kojima se u Federaciji BiH svaki dan ponešto osporava. I Hrvati najavljuju da može da se očekuje da će pokušati da opstruišu institucije BiH i FBiH ako se ne reši pitanje Izbornog zakona BiH. I oni će biti naterani na to kako bi se njihov glas čuo.” Uprkos nastojanju Bošnjaka da nateraju Srbe da omrznu prostor na kom žive, Višković je ubeđen da se to neće desiti: „Ovo je naše ognjište već hiljadu godina, srpski grunt je i ovde i u drugom entitetu gde više ne žive Srbi.”

Republika Srpska je nedavno ponudila Federaciji BiH razgovor o budućnosti BiH. Ima li odjeka?

Predsednica RS je zaključkom Skupštine RS zadužena da pozove drugu stranu na dogovor. Partnerima u FBiH je predstavljena delegacija RS, ali odgovor nismo dobili, čak se situacija znatno zakomlikovala. Poslednje odluke Valentina Incka u vezi sa zabranom negiranja genocida izazvale su opravdanu reakciju u RS. Skupština je donela zaključke koji obavezuju sve zvaničnike iz RS da ih poštuju. Koliko mi je poznato, svi se pridržavaju tih zaključaka. Na toj sednici postignuto je jedinstvo svih političkih stranaka sa sedištem u RS. To smeta nekim faktorima iz Sarajeva koji nisu očekivali da će doći do srpskog jedinstva. Računali su da mogu imati nekoga ko će iskočiti iz te priče, ali se to nije desilo. Oni, naravno, i dalje spinovima pokušavaju da naruše jedinstvo. Verujem da će sve stranke iz RS znati da provere informacije koje dolaze iz Sarajeva pre nego što donesu bilo kakvu odluku.

Verujete li da će biti moguće održati jedinstvo, to jest dogovor svih srpskih stranaka da ne učestvuju u radu organa BiH dok se problem sa nametnutim zakonom ne reši?

Ne vidim nijednog predstavnika iz bilo koje partije u RS koji bi sebi mogao dozvoliti luksuz da ugrozi interese RS. Ako se pojave neke nejasnoće, bilo bi korektno da razgovaramo, a ne da ishitreno pribegnemo nekom potezu koji bi naštetio srpskim interesima. Verujem da neće doći do rušenja jedinstva. Došli smo do crvene linije ispod koje niko nema pravo da ide. U praksi, to znači da Inckove odluke neće biti objavljene u Službenom glasniku RS, pa institucije RS neće po tom zakonu ni postupati.

Da li bi moglo biti nekih bezbednosnih izazova?

Znamo da tu ima mešanja nadležnosti između bezbednosnih institucija, onih sa zajedničkog nivoa (SIPA) sa MUP-om RS. Ipak, sigurno je da se po zahtevima, koji po tom osnovu budu išli prema MUP-u RS i drugim institucijama u RS, neće postupati.

Da li neučestvovanje srpskih predstavnika u institucijama BiH može da ima bilo kakve negativne posledice po funkcionisanje RS, u tehničkom smislu?

Ne očekujem to jer je Skupština RS jasno precizirala da predstavnici srpskog naroda u zajedničkim organima treba da učestvuju u radu i glasaju u slučajevima kada može da se proizvede šteta po RS. Svi naši predstavnici na nivou BiH prate šta je na dnevnom redu, o čemu se radi, šta se planira i onda kada se proceni da tematika ili neka odluka može da donese štetu RS, naši predstavnici će se pojaviti i glasati protiv. Nećemo dozvoliti da našim nedolaskom proizvedemo štetu po RS. Sve sednice, sastanci, dnevni red u zajedničkim organima pomno se analiziraju od strane srpskih kadrova.

Ipak, iako se mnoge stvari u BiH godinama nameću bez dogovora i jednostrano, Dodik je često na meti kritike da zapaljivom retorikom podgreva nestabilnost.

Ustaljena šema koja nas ne iznenađuje, toliko smo se na to navikli. Srbi su loši momci od postanka RS, a neki drugi su cvećke jer se tobože zalažu za BiH, zajednički život, celovitost, prava građana i naroda... Međutim, ako pogledate, na prostoru RS živi preko 15 odsto Bošnjaka, a Srba u FBiH je 2,5 odsto. Iz toga vidimo gde je bilo etničko čišćenje, ko se zalaže za multietničnost i ko nudi prava drugima. U pojedinim kantonima u FBiH Srbima se ne priznaju konstitutivna prava, našeg naroda uopšte nema u tamošnjim organima vlasti. Mi smo ponosni na to što svi narodi mogu da žive u RS kao svoji na svome.

Pojedinačnih incidenata ima, ali minimalno. RS je najbolji pokazatelj kako možemo zajedno da živimo. Dopisi koje svakodnevno dobijamo od Srba iz FBiH pokazuju da u tom entitetu nije tako jer nemaju osnovne uslove za život. Čak smo pokušali da našim ljudima u Federaciji BiH omogućimo vakcine protiv virusa korona jer nisu bili među prioritetima Sarajeva i kantonalnih vlasti. Po tom pitanju veliku zahvalnost dugujemo Srbiji, Aleksandru Vučiću, zatim pokrajinskom premijeru Miroviću, od kojih smo dobili više nego korektnu i konkretnu pomoć za RS i Srbe u FBiH.

Kakva je privredna saradnja sa Srbijom i da li je ugrožena najavljena energetska investicija „Buk Bijela”, koju osporava Ustavni sud BiH, tvrdeći da o tome mora da se postigne dogovor na nivou BiH? Takav dogovor nije bio potreban ni za jednu koncesiju dosad, a stotine su izdate u oba entiteta.

Imamo konkretne projekte koje radimo sa Srbijom. Od izgradnje auto-puta od Rače prema Bijeljini do započetih poslova na jednom od najvećih energetskih projekata na Balkanu na izgradnji hidrocentrala na gornjem toku reke Drine – „Buk Bijela”, „Foča” i „Paunci”. Iz Sarajeva je krenula salva napada na RS i Srbiju do mere da su se za taj posao koristili tako teški termini kao što su agresija i tiha aneksija. Paradoks je da su korona i proces vakcinacije pokazali da je Srbija, zapravo, najveći prijatelj kompletnoj BiH. U najtežem momentu dobili smo pomoć od Srbije, koja je na taj način naterala i ostale zemlje da pomognu BiH. Uz izuzetne odnose s Vučićem, Brnabićevom, Mirovićem i doslovno svim ministrima, s kojima imamo svakodnevnu i otvorenu komunikaciju, bez ikakvih zastoja, te veze su toliko isprepletene da se ponašamo kao jedan tim. A to treba da bude u korist svih u Srbiji i BiH. Kao što izgradnja hidrocentrala treba da donese dobrobiti svim građanima BiH, a ne samo Srbima. Pomenuću samo obavezu BiH da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Trenutno, BiH proizvodi preko 60 odsto energije iz termoelektrana, toliko u narednih desetak godina treba da imamo iz obnovljivih izvora, a statistika se iz optike Brisela posmatra na nivou države.

Da je imalo mudrosti, Sarajevo bi jedva dočekalo tu investiciju, kao što mi pozdravljamo sve aktivnosti u drugom entitetu. Ne razumem protivljenje, izuzev što sam svestan patološke mržnje prema Srbiji i srpskom narodu, pa sve mora da se dočekuje na nož ako dolazi iz Beograda. Čak je i prva donacija vakcina koja je stigla u BiH od strane pojedinaca u Sarajevu morala biti maliciozno prokomentarisana. Najbolji odgovor su dobili od vlastitih građana koji su pohrlili u Srbiju kada je Beograd otvorio granice i pozvao susede da dođu i zaštite svoje zdravlje.

Mnogo polemike je bilo zbog imenovanja Kristijana Šmita, najpre zbog toga što nije bilo odluke Saveta bezbednosti. Da li bi za BiH bilo bolje bez visokog predstavnika?

Nakon trideset godina vreme je da odgovornost za sudbinu zemlje preuzmu ljudi kojima je narod dao poverenje. Sve dok postoji visoki predstavnik i strane sudije u Ustavnom sudu, zemlja nema suverenitet, već je protektorat, kog ne žele da se reše oni koji se kunu u BiH. Nekad mislim da je jedino srpskom narodu stalo do BiH. Jedino mi pozivamo na razgovor. Voleo bih da vidim ozbiljnu analizu šta to RS poduzima pa da bude osuđena na takve animozitete, da nam se preti zabranama i nametanjima. Zar je normalno da u 21. veku, usred Evrope, što mi jesmo, imate zabranu na vlastiti stav? To je gore od protektorata jer su i u takvim uređenjima ljudi imali pravo na stav, a nama i to brane.

Šta biste izdvojili kao najvažnije projekte za RS koji slede, najpre kada je reč o novim velikim investicijama?

Sve najznačajnije što radimo dobrim delom se radi skupa sa Srbijom, kao što su izgradnja auto-puta od Rače do Bijeljine, HES „Gornja Drina”, aerodrom u Trebinju, postoji i dogovor za izgradnju gasovoda kroz RS. Vodimo i neke naše aktivnosti, pre neki dan smo s investitorima iz Kine razgovarali o izgradnji auto-puta Banjaluka–Prijedor, a reč je o investitorima koji grade auto-put od Novog Sada prema Zrenjaninu.

Njihova je želja da u istom terminu kada otvore gradnju prema Zrenjaninu, to isto urade i prema Prijedoru, verovatno u oktobru. U završnoj fazi smo kako bi do kraja meseca s Kinezima potpisali ugovor o izgradnji i finansiranju hidrocentrale „Dabar” u Hercegovini. To su projekti stari nekoliko decenija, a u poziciji smo da počnemo s tim investicijama. U završnim pregovorima smo sa Kinezima oko hidrocentrala na reci Bistrici, a imamo pregovore sa određenim kompanijama iz EU vezano za projekte u Ugljeviku. RS će u narednih nekoliko godina imati veliki investicioni ciklus.

Za Koridor 5-c, to jest povezivanje EU prema Sarajevu i moru, u delu kroz RS već smo u provođenju prve i druge faze, a očekujemo da dogovorimo poslednje dve faze. Raspisali smo javni poziv za izgradnju auto-puta od Vukosavlja do Brčkog, to jest na trasi do Beograda. Brčko je iskazalo interes da gradi auto-put na svojoj teritoriji, a sa turskim partnerima obavljaju se poslednje konsultacije i pripreme za potpisivanje ugovora za izgradnju auto-puta Bijeljina–Brčko. A poznato je da sa Srbijom radimo deonicu od Bijeljine do Rače, čime bi auto-put od Gradiške, preko Banjaluke do Beograda bio povezan. ANTRFILE

Kakva je situacija s virusom korona u RS, da li je obezbeđeno dovoljno vakcina?

Iskoristio bih priliku da sve građane Srbije i RS pozovem da iskoriste obavezu i mogućnost da se besplatno i dobrovoljno vakcinišu. Imamo dovoljno vakcina. Nema drugog načina da se vratimo u stanje od pre korone, sem vakcinacije. Neobjašnjivo je da i dalje postoji veliki broj ljudi koji izbegava vakcine. Treba da se vakcinišu zbog sebe i svoje porodice. Istraživanja u svetu pokazuju, a to tvrdi i struka, da preko 95 odsto novozaraženih jesu nevakcinisani, što se poklapa i sa stanjem u RS. U RS još nije alarmantna epidemijska situacija, ali se povećava broj zaraženih.

Vakcinisano je oko 30 odsto građana, uz pokoji procenat više ako se dodaju i oni koji su vakcinisani u Srbiji. To je premalo, nisam zadovoljan jer sam očekivao da ćemo u Srbiji i RS imati 70 odsto vakcinisanih građana. Molim ljude da ne nasedaju na priče sa kojekakvih portala, poslušajte struku i vakcinišite se što pre dok je povoljna epidemijska situacija iako moram da prihvatim stav da neko to ne želi.