Ubili dvojicu i oteli Kapetana da namame „škaljarce” u Ritopek

Veljko Belivuk, Marko Miljković i Nebojša Janković su 14. oktobra 2000. godine oteli, a zatim ubili Damira Hodžića i Adisa Spahića iz Bara, dok su Mileta Radulovića koji je bio sa njima poveli sa sobom, kako bi bio mamac za pripadnike „škaljarskog klana” koje su želeli da likvidiraju u Srbiji. Zločin se, kako saopštava crnogorsko Specijalno tužilaštvo, dogodio u Danilovgradu, a Belivuk i Miljković ušli su u Crnu Goru preko ilegalnog graničnog prelaza.

U krivičnoj prijavi ne precizira se po čijem nalogu su ubili ove ljude, ali se navodi da su organizatori grupe bili Belivuk i još jedna N. N. osoba. Kako se pretpostavlja osumnjičeni Radoje Živković (navodno, odbegli rođak Radoja Zvicera, vođe „kavačkog klana”) obezbedio je kuću u koju je namamio svog poznanika Hodžića i Spahića. Belivuk je tada pucao u Hodžića i ubio ga. Miljković i Janković su istovremeno nasrnuli na Spahića i vezali ga, kao i Radulovića koji je došao sa njima. Istog dana ubijen je i Spahić, dok je Radulović odveden na drugu lokaciju, gde je navodno dva meseca mučen, a zatim je i on likvidiran.

Tužilaštvo citira glasovnu poruku koju je posle zločina putem kriptovanog mobilnog telefona poslao Belivuk:

„Brate, Zemo i Hel i svi su dobro odreagovali, to ne može uopšte da se komentariše, svako je hvatao svog. Meni je zapao Kasap, Kratos je hvatao zeta, Hel je hvatao M. To što je Kasap imao utoku i potegnuo, brate to niko nije mogao da očekuje i to nije moglo da se promeni i ne može da se ispravi. To nikako brate, ja uopšte nisam hteo da rizikujem, mi smo se tako dogovorili sami bez obzira na to šta ste vi rekli tu u grupi, ako se vidi i potegne odmah se puca. Brate to nema šta tu da se pravdamo.”

Kako crnogorski mediji prenose, Hodžić je Kasap, Kratos je Miljković, Spahić je oslovljavan kao zet, što je i bio Hodžiću, dok je Radulović bio M.

Posle ubistva, kako navodi tužilaštvo, grupa je tela ubijenih zakopala na nepoznatoj lokaciji, a kuću očistila i oprala tragove krvi. Prema iskazu Bojana Hrvatina, koji će verovatno u sudskom postupku u Beogradu imati status svedoka saradnika, Belivuk je sumnjao da ga pripadnici škaljarske grupe Aleksandar Šarac i Lazar Vukićević prate, kao i da je u to uključena osoba sa nadimkom Kapetan. Prema nezvaničnim saznanjima, Hrvatin je svedočio o odlasku Belivuka i Miljkovića u Crnu Goru, gde su našli Kapetana, a zatim preko njegovog telefona i „Skaj” aplikacije kontaktirali Šarca i Vukićevića. Ubrzo Vukićević je namamljen i odveden u kuću u Ritopeku gde je mučki ubijen, dok je Šarac odbio da dođe. Na njega je tri dana kasnije pucano u tržnom centru „Ušće”, posle čega je preminuo.