Američki život sa bonovima za hranu

Američka vlada je povećala iznos bonova za hranu koje država poklanja siromašnim građanima, što je još jedan u nizu poteza u okviru Bajdenove ambiciozne socijalne politike.

Zahvaljujući uredbi koju je ove sedmice potpisao predsednik Džozef Bajden, prosečni mesečni dodatak za ishranu više neće biti 121 dolar, već 157 dolara. Izmene stupaju na snagu u oktobru i predstavljaju najveću korekciju otkako postoji ovaj vid socijalne pomoći, prenosi Si-En-Bi-Si.

Bela kuća je odobrila nova pravila na inicijativu koja datira iz vremena prethodne administracije. Pre tri godine Donald Tramp je u saradnji s Kongresom, tada pod republikanskom kontrolom, pokrenuo reviziju programa. Obe vlade su razmatrale koliko treba da povećaju iznos na vaučerima da bi primaoci mogli da priušte zdravije namirnice, koje su skuplje, a da se to uklopi u državni budžet.

Konzervativci nisu sasvim zadovoljni merama koje su i sami predviđali. Upozoravaju vladu da mora pažljivije da nadzire na šta se troše markice za hranu. Kako su istakli, podaci iz supermarketa pokazuju da korisnici troše deset odsto državne pomoći na zaslađena pića, dok je cilj programa, posebno posle revizije, da se siromašnijim stanovnicima obezbedi više voća i povrća. Najveći fiskalni konzervativci među republikancima skreću pažnju na to da se država isuviše zadužuje, jer je i pre ove reforme odobrila nekoliko ekonomskih i socijalnih paketa kao pomoć tokom epidemije virusa korona.

Bajdenova administracija je odgovorila da će ova politika svakako doprineti zdravijem načinu života, kao i da će veća potrošnja pospešiti proizvodnju hrane i domaću ekonomiju.

Oko 42 miliona građana Sjedinjenih Država primaju ovu socijalnu pomoć. Među njima su osobe s invaliditetom, Amerikanci bez posla, ali i zaposleni koji ne zarađuju dovoljno da bi se prehranili. Više od 40 odsto primalaca su deca.

Trampova vlada je nameravala da smanji broj korisnika, pa je pooštravala kriterijume za dobijanje vaučera. Ipak, aktuelna administracija zaustavila je te planove, zahvaljujući čemu 700.000 ljudi ipak nije lišeno ovog prava, podseća Javni nacionalni radio.

Veći iznos na bonovima za hranu deo je Bajdenove socijalne politike, koju analitičari ocenjuju kao progresivnu. Sadašnja vlada je odobrila mesečnu pomoć od 300 dolara za svako dete, izuzev za mališane u porodicama s najvišim primanjima. Iako se vlada obavezala da čekove s pomenutom svotom šalje u narednih godinu dana, u Aveniji Pensilvanija najavljuju da bi ova praksa mogla da postane trajna. Za razliku od ranijih godina, kad se dečji dodatak odobravao roditeljima koji rade, vlada u Vašingtonu više ne postavlja taj uslov. To je navelo pojedine republikance, poput senatora Marka Rubija, da izjave da država podržava nerad i pomaže kriminalcima i zavisnicima.

Da bi finansirao socijalnu politiku, Bajden namerava da povisi porez za Amerikance s najvećim saldom na bankovnim računima. Kako je najavio predsednik, njegova vlada planira da odvoji više od bilion dolara za porodice s decom i obrazovanje mladih čiji roditelji imaju skromna primanja. Ukoliko Zapadno krilo dobije podršku Kongresa, država će odobriti poreske olakšice za roditelje, subvencionisaće odlazak zaposlenih na bolovanje i porodiljsko odsustvo, dotiraće vrtiće i pojedine državne fakultete koji bi nudili besplatno studiranje.

Zbog potresa koji je epidemija izazvala u ekonomiji, i Tramp i Bajden su odobravali finansijske pakete namenjene građanima i privredi. Sadašnje Zapadno krilo spremno je i za novu pomoć, a ovog puta reč je o ulaganju u infrastrukturu. Uz glasove većine demokrata i pojedinih republikanskih senatora, predlog je nedavno prošao u Senatu, a sad se vraća u Predstavnički dom na ponovno glasanje. Ukoliko Bajdenovi planovi postanu zakon, njegova administracija će investirati bilion dolara u puteve, pruge, aerodrome, mostove, internet i zaštitu životne sredine.