Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Priča iz Velikog rata

Oproštaj sa Krfom

Poruka srpske vojske žiteljima grčkog ostrva, na odlasku u Solun: „I u Srba cveta cveće i služi bogomolja. Oni bi da vam, na rastanku, kažu hvala i blagodarnost. Vaša je zemlja živopisna i narav vam je dobra. Kad budućnost privije rane, da im dođete. Da ostanu vekovni spomen i poštovanje. Bog veliki vodi i sudi, a ljudi se po dobro opomenu.”:
Бивак Српске војске на Крфу 1916. (Фото: „Шумадијска дивизија”)

Čačak – Pridignuta i uređena, naša vojska krenula je sa Krfa u Solun, dalekim morem duž obala Arkadije i Kitere. Kao u gnezdu iz kog su izleteli tići tako je, po odlasku naših trupa, zavladalo na Krfu osećanje žalosne osame, što je za sobom ostavljaju događaji.

Ovi redci čačanskog književnika Radoja Jankovića setno, 1916, najavljuju jednu od najvećih bitaka u koji je srpski vojnik kročio, boj na Solunskom polju i juriš u porobljenu otadžbinu, povratak svojoj kući. Ovaj srpski oficir je, obilazeći naše jedinice na grčkom ostrvu u društvu prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, sa kojim je prijateljevao, dobio od budućeg suverena našega vest da je upravo postavljen za načelnika Jugoslovenskog dobrovoljačkog korpusa u Odesi i neku godinu kasnije u svojoj pripovesti opisao oproštaj Srpske vojske sa Krfom, ovako...

Prošli su smrtoruhi februarski dani. Procvetale opojne akacije, a vrelo majsko sunce opalilo lica naših ratnika. Kao turoban san blede, u sećanju, linije pretrpljenih muka. Sa lomnih arbanaških veriga nestaje snega, sa duše se otopila ledena skrama. Blagi odmor povratio je vojsci nadu i pouzdanje.

Sad su utabana krfaska logorišta ispražnjena a stari meštanski mir počeo da vlada nad čarobnim ostrvom, na kome je ratni udes pripremio utočište našoj vojsci što se povukla preko Albanije. Lađa za lađom došla je, najzad, na ostvro starinske priče, gde je nekad feačanska princeza govorila drevnom brodolomniku Ulisu: „Zdravo mladi i plemeniti stranče, sećaj se Nausikaje kad budeš u svojoj zemlji.”

Dobro ostrvo. Ono je krotko podmetnulo grudi da se na njima odmore sinovi jednog iskušeničkog naroda. Ono je ušlo u njegovu istoriju davši mu novu snagu, i u njegovu sudbinu, uzevši mu mnogobrojne žrtve. Patnjama provrelu krv naših vojnika razgalilo je vodom svojih vrela. Stoga, stoletna maslina pružala je danju hladovinu, a staro Strabonovo morez opajalo noći šumom i osveženjem. Tu je naša vojska sredila svoje istrzane misli i pribrala duhu ustalništvo. Sudba ju je dalekim putevima navela na tragove istorijskih davnina, koje su za sobom ostavili pohodi lakedemonskih kneževa, Rimljana i normanskih vojskovođa. Groblja će sjediniti kosti naših boraca sa kostima Jonaca i Korinćana. Teške borbe našeg naroda doliće čarobno gorivo u tajanstveno kandilo prošlosti, da legendi čovečanstva pridružuje časno delo srpskih vojnika i njihovog upornog predvodnika.

Pristaništa su sada mirna, prošao je huk sa ratnog brodovlja. Kao gospodstveni lavovi, pod bujnim zvezdanim nebom, zarile su savezničke oklopnjače svoje metalne kandže u morske podine. U ovim crnim džinovima leži spokojni izraz izvršene dužnosti: da je stotinu hiljada vojnika preneto sa Krfa u Solun, bez najmanjeg vreda od strane protivničkih podvodnica. Nade, posle Albanije, počele su da se ostvaruju, te je Krf ostao svetao i značajan u narodnoj stvaralačkoj uspomeni.

Ipsos, Matijas i Govino, Kastenjes i Fustapidimi; Braganjotika i Moraitika i mnoga druga mesta ostaće živa u narodnom predanju. Naš narod moli Krfljane da hrišćanski pripaze na njegove grobove, praštajući mu ako im je poremetio žiće ili naneo uvredu usevima. Srbin je daleki putnik. Grubi dani i trajne nedaće i najboljima nametnu nesmotrenost. I u Srba cveta cveće i služi bogomolja. Oni bi da vam, na rastanku, kažu hvala i blagodarnost. Vaša je zemlja živopisna i narav vam je dobra. Kad budućnost privije rane, da im dođete. Da ostanu vekovni spomen i poštovanje. Bog veliki vodi i sudi, a ljudi se po dobro opomenu.

Opraštajući se ovim rečima sa Krfom i, kao po sili dubokog zakona obnoseći svetom zavet za slobodom, srpske trupe govorile su o gostoljubivom ostravu, pritisnute onim istim bolom koji je nekad imao brodolomnik Ulis, kad je besedio Krfljanima:

„Ne znam gde da počnem svoju priču, kako da je nastavim i čime da je završim – tolike su mnogobrojne nevolje koje bogovi navališe na mene.”

I isto onako kao što se Ulis, posle dugotrajnog potucanja morem i zemljama, žurio sa Krfa u Itaku, tako je i naša vojska osećala samo jedno: da je unapred vuče ljubav prema zemlji i slobodi. Zalud su Kirka i Kalipsa zadržavale Ulisa od puta. Sve njihove zavodljive reči biše uzaman. „Otadžbina i oni što nas rodiše” ‒ odgovorio im je on ‒ „toliko nas nežno priviše uza se da to nikakvo blago, niti čast u tuđini, ne mogu nadoknaditi”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Г. Децве Талим Унжут
Није се преко Албаније на крф повукла само српска војска, него и државна администрација. Било би занимљиво видети снимке њихових "бивака" на Крфу, сазнати колико их је страдало од глади и болести током преласка преко албанских гудура, и видети како су се и када укрцали на бродове за Солун.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.