Četvrtak, 21.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: Građanske ekološke inicijative

Nije blam da čistiš sam

Građani mogu i moraju da se bune da bi životna sredina bila zdravija, ali akcije poput uklanjanja otpada s lokalnih divljih deponija, u kojoj je učestvovalo više od 2.000 dobrovoljaca, pokazuju da ljudi žele da daju i lični doprinos u borbi za čist vazduh i zdravlje
Успешно завршена акција чишћења у парку Кошутњак у Крагујевцу (Фотографије из архиве „Еко страже”)

Ako želimo da sačuvamo zdravu životnu sredinu, da budemo okruženi zelenilom a ne otpadom, da udišemo čist a ne zagađeni vazduh, onda se moramo za to izboriti, kad god je moguće i ličnim delovanjem. Ne možemo samo da čekamo da to umesto nas urade nadležne institucije, stručne ili nevladine organizacije.

Ekološki aktivisti okupljeni oko „Eko straže” i drugih građanskih inicijativa su posvećenost pomenutim ciljevima potvrdili, pored ostalog, nacionalnom kampanjom čišćenja divljih deponija u svom neposrednom okruženju. Naime, zapaljeni otpad (pre svega plastika) na ovakvim mestima jedan je od glavnih izvora štetnih PM 2,5 čestica, koje ulaze u pluća i krvotok i izazivaju ozbiljna oboljenja. One dospevaju u vazduh i iz strujnih postrojenja, toplana, individualnih ložišta na ugalj, motornih vozila, sagorevanjem kerozina kod aviona, od šumskih požara, paljenja njiva.

Eko heroji

– To je bila najmasovnija akcija čišćenja u istoriji Srbije. Ostvarena uz pomoć organizacija kao što su „Eko heroj” (Trash hero), „Nije blam da čistiš sam” i desetine drugih lokalnih inicijativa. Ono čime se posebno ponosimo jeste to „ukrupnjavanje” čiji smo inicijator – kaže za „Magazin” Bojan Simišić iz „Eko straže”.

Prema njegovim rečima, najbolje od svega je što je najšira javnost postala svesna dugoročnih posledica zagađenja vazduha PM 2,5 česticama i što su građani s opštih primedbi o lošem vazduhu koji udišu i ugroženoj životnoj sredini prešli na konkretne korake da to promene. I to u vreme pandemije, kad su suočeni s još jednom opasnošću po zdravlje.

– U Srbiji postoji nezvanično oko 30.000 divljih deponija od kojih mnoge gore. Zapaljene deponije predstavljaju izvor toksičnih i kancerogenih materija. Sve što se emituje u vazduh na kraju padne u vodotokove i poljoprivredno zemljište, pa ono što ne udahnemo, na kraju unesemo kroz hranu i vodu. Uspeli smo da pokrenemo institucije da reše neke lokalne probleme, ali u suštini rezultati nisu baš vidljivi, a stanje životne sredine je alarmantno – ističe Simišić.

On dodaje da građani mogu i moraju da se bune i da iskoriste sve legalne resurse da spreče urušavanje onoga što im je Ustavom zagarantovano u članu 74: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu”.

– Mi kasnimo mnogo za svetom kad je u pitanju zaštita životne sredine. U Velikoj Britaniji postojalo je veliko zagađenje vazduha sagorevanjem uglja koje je 1952. dovelo do smrti 4.000 ljudi. Posle toga je britanska vlada, pod pritiskom javnosti, 1956. donela Zakon o čistom vazduhu. U Americi je 1969. došlo do izlivanja nafte na Santa Barbari u Kaliforniji, nakon čega su nastali veliki protesti. Rezultat toga je bilo formiranje EPA, američke agencije koja je postavila većinu standarda za zaštitu životne sredine, i te specifikacije koriste mnoge zemlje sveta, uključujući i nas – podseća Simišić.

Bojan Simišić sa priznanjem „Zeleni list”

Njegov zaključak je da ukoliko nema otpora neće biti ni promena, jer vlastima status kvo odgovara, pošto su troškovi zaštite životne sredine ogromni, a država koja nema normative u ovoj oblasti predstavlja plodno tle za takozvanu prljavu industriju.

Ni spomenici kulture, ni nacionalni parkovi u Srbiji nisu pošteđeni zasipanja otpadom – u to su mogli da se uvere svi oni koji slobodno vreme provode upoznajući se s prirodnim lepotama i bogatim kulturno-istorijskim nasleđem svoje zemlje. Mnogi od njih, postiđeni i ražalošćeni, zato su rešili da „zavrnu rukave”.

– To pokazuje da je građanima stalo, ali vidimo i da je ovaj problem veoma složen i da nema mnogo koristi od prebacivanja odgovornosti i traganja ko je kriv. Ljudi su prestali da čekaju rešenje i sad gledaju šta sami mogu da preduzmu. Osećaj da makar malo možemo da uradimo pomaže nam da promenimo stvari koje nam se ne dopadaju – rekla je povodom akcije „Zavrni rukave” Dragana Katić iz organizacije „Eko heroj”.

Ona je objasnila i da poenta akcije nije samo da se ukloni otpad, nego i da se ukaže na nedostatak sistemskih rešenja. Na poziv organizatora, na najvećem broju lokacija su se uključila i komunalna preduzeća, ali bilo je gradova gde od njih nisu dobili podršku.

Šta od septembra, posle letnje pauze, čeka građane koji žele da daju sopstveni doprinos poboljšanju kvaliteta životne sredine?

– Planiramo još jednu akciju čišćenja, nadamo se još masovniju, a pored toga usmerićemo pažnju na novu sezonu zagađenja, pozvaćemo donosioce odluka da spreče prodaju sirovog lignita domaćinstvima, tražićemo adekvatan sistem da se spreči masovno paljenje poljoprivrednih ostataka, čekamo konačni obračun države s deponijama i spaljivačima sekundarnih sirovina, obustavu gradnje novih blokova termoelektrana i početak energetske tranzicije. Tražimo adekvatnije obaveštavanje javnosti o zagađenju vazduha, akutnim i hroničnim posledicama, ali i konkretne planove za vrtiće i osnovne škole kako će nastava biti održavana u danima i mestima gde su visoke vrednosti očitanih PM 2,5 čestica – kaže Simišić.

Metlu u ruke

Motivacija i vera u sebe i kolektiv je ključna stvar u ovoj borbi, ukazuju „Eko stražari”.

– Letargija, apstinencija i opšta apatija sprečavaju ljude da deluju. Poražavajuća je činjenica da gube volju i da prate šta se dešava sa životnom sredinom, a kamoli da nešto lično preduzmu. Promena je moguća, ali kreće od nas samih, ne treba čekati na nekakvog vođu koji će se pojaviti i rešiti stvar. Niko nam neće počistiti dvorište, moramo sami da uzmemo metlu u ruke. A kad se stvori kritična masa ljudi koja može da izvrši pritisak na vlast i institucije, nadležni će početi da rade ono što su i dužni – da obezbede svojim građanima zdrav vazduh, koji je uostalom zaštićen Ustavom – poručuje Bojan Simišić.

Nevidljive, a opasne PM 2,5 čestice

Neslavni rekord koji Beograd i neki drugi gradovi u Srbiji drže već duže vreme, i odnosi se na nivo zagađenja vazduha, mogao bi da nas dovede u vrh još jedne nepopularne međunarodne liste, a na njoj je procenat stanovništva oboleo i preminuo usled prevelikog aero-zagađenja. Svakoga dana, naime, u Srbiji od 20 do 30 ljudi umre od bolesti koje su na neki način izazvane udisanjem štetnih materija, pre svega takozvanih PM 2,5 čestica. One su toliko sitne (prečnik im je manji od 2,5 mikrometara, što je oko tri odsto prečnika ljudske dlake) da se mogu videti samo mikroskopom, i dugo se zadržavaju u vazduhu. Kad ih ljudi i životinje udahnu, one prođu kroz nos i grlo, dospeju u pluća i krvotok, pa mogu da izazovu ili pogoršaju razna hronična respiratorna oboljenja kao što su astma, bronhitis, opstruktivna bolest pluća i kadriovaskularne bolesti, uključujući infarkt srca i mozga, pokazala su istraživanja.

Prema merenjima koja je sprovela „Eko straža” količina ovih čestica koju mi udišemo je 47 puta veća od dozvoljenog maksimuma Svetske zdravstvene organizacije.

Proglas „Eko straže”

Mi nismo doktori, energetičari, hemičari, klimatolozi, mi smo ljudi koji neće da im deca odrastaju na postapokaliptičnim igralištima, sede kod kuće uz prečišćivače vazduha i nose maske dok igraju fudbal. Mi se borimo da ti doktori, energetičari, klimatolozi dođu u medije i objasne široj masi ljudi sve ovo što mi pričamo – da postoji problem, da je kolektivno zdravlje ugroženo, da problem mora i može da se reši. Druge zemlje su smanjile zagađenje, neke i drastično. To nije nemoguća misija jer je to već neko uostalom i uradio pre nas. Mi hoćemo da lečimo uzroke, a ne posledice. Kao u medicini, simptome možemo da saniramo, ali se moramo baviti uzrocima.

Obaveze domaćina akcije

Organizator, odnosno vođa ili domaćin akcije na određenoj lokaciji daje objašnjenje o kampanji „Zavrni rukave” – to je akcija masovnog čišćenja po Srbiji koja se sprovodi okvirno na svake četiri sedmice, u nedelju. Cilj je ne samo da se počisti đubre s tog mesta, već da se pokret omasovi, kako bi se uticalo na institucije da reše problem otpada, ali i da sprovedu kaznenu politiku. Ako hoćete da se očisti neka lokacija blizu vas, onda vi morate da budete domaćin akcije, a detaljnija objašnjenja potražite na sajtu ili fejsbuk stranici „Eko straže”.

Saradnici

Na pitanje s kojim sve organizacijama i stručnjacima koje se bave zagađenjem vazduha „Eko straža” sarađuje, Bojan Simišić navodi RES fondaciju, Beogradsku otvorenu školu, dr Draganu Đorđević, dr Jagoša Raičevića i dr Nebojšu Đurđevića, kao i lokalne inicijative „Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, „Zrenjaninski zrak”, „Mame Šapca” i, naravno, „Eko heroj”, ali i mnoge druge. – S državnim agencijama ne sarađujemo jer su na meti naših kritika i nemaju velike simpatije prema nama – dodaje naš sagovornik.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Petrović
Nema tu pomoći. To traje vekovima. Od Turaka između ostalog smo se branili smećem. Ostala navika.
Земунац
Колико је оних, који чисте, према онима, који прљају. Не желим да браним државу, али не може држава стајати иза сваког дрвета и прогањати оне, који за собом разбацују ђубре. И те дивље депоније је неко направио из простог разлога што га је мрзело да одложи своје ђубре тамо где треба. Водотокови су препуни ђубрета, јер они, који га тамо бацају размишљају: ''однеће га вода''.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.