Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: Грађанске еколошке иницијативе

Није блам да чистиш сам

Грађани могу и морају да се буне да би животна средина била здравија, али акције попут уклањања отпада с локалних дивљих депонија, у којој је учествовало више од 2.000 добровољаца, показују да људи желе да дају и лични допринос у борби за чист ваздух и здравље
Успешно завршена акција чишћења у парку Кошутњак у Крагујевцу (Фотографије из архиве „Еко страже”)

Ако желимо да сачувамо здраву животну средину, да будемо окружени зеленилом а не отпадом, да удишемо чист а не загађени ваздух, онда се морамо за то изборити, кад год је могуће и личним деловањем. Не можемо само да чекамо да то уместо нас ураде надлежне институције, стручне или невладине организације.

Еколошки активисти окупљени око „Еко страже” и других грађанских иницијатива су посвећеност поменутим циљевима потврдили, поред осталог, националном кампањом чишћења дивљих депонија у свом непосредном окружењу. Наиме, запаљени отпад (пре свега пластика) на оваквим местима један је од главних извора штетних ПМ 2,5 честица, које улазе у плућа и крвоток и изазивају озбиљна обољења. Оне доспевају у ваздух и из струјних постројења, топлана, индивидуалних ложишта на угаљ, моторних возила, сагоревањем керозина код авиона, од шумских пожара, паљења њива.

Еко хероји

– То је била најмасовнија акција чишћења у историји Србије. Остварена уз помоћ организација као што су „Еко херој” (Trash hero), „Није блам да чистиш сам” и десетине других локалних иницијатива. Оно чиме се посебно поносимо јесте то „укрупњавање” чији смо иницијатор – каже за „Магазин” Бојан Симишић из „Еко страже”.

Према његовим речима, најбоље од свега је што је најшира јавност постала свесна дугорочних последица загађења ваздуха ПМ 2,5 честицама и што су грађани с општих примедби о лошем ваздуху који удишу и угроженој животној средини прешли на конкретне кораке да то промене. И то у време пандемије, кад су суочени с још једном опасношћу по здравље.

– У Србији постоји незванично око 30.000 дивљих депонија од којих многе горе. Запаљене депоније представљају извор токсичних и канцерогених материја. Све што се емитује у ваздух на крају падне у водотокове и пољопривредно земљиште, па оно што не удахнемо, на крају унесемо кроз храну и воду. Успели смо да покренемо институције да реше неке локалне проблеме, али у суштини резултати нису баш видљиви, а стање животне средине је алармантно – истиче Симишић.

Он додаје да грађани могу и морају да се буне и да искористе све легалне ресурсе да спрече урушавање онога што им је Уставом загарантовано у члану 74: „Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине. Свако је дужан да чува и побољшава животну средину”.

– Ми каснимо много за светом кад је у питању заштита животне средине. У Великој Британији постојало је велико загађење ваздуха сагоревањем угља које је 1952. довело до смрти 4.000 људи. После тога је британска влада, под притиском јавности, 1956. донела Закон о чистом ваздуху. У Америци је 1969. дошло до изливања нафте на Санта Барбари у Калифорнији, након чега су настали велики протести. Резултат тога је било формирање ЕПА, америчке агенције која је поставила већину стандарда за заштиту животне средине, и те спецификације користе многе земље света, укључујући и нас – подсећа Симишић.

Бојан Симишић са признањем „Зелени лист”

Његов закључак је да уколико нема отпора неће бити ни промена, јер властима статус кво одговара, пошто су трошкови заштите животне средине огромни, а држава која нема нормативе у овој области представља плодно тле за такозвану прљаву индустрију.

Ни споменици културе, ни национални паркови у Србији нису поштеђени засипања отпадом – у то су могли да се увере сви они који слободно време проводе упознајући се с природним лепотама и богатим културно-историјским наслеђем своје земље. Многи од њих, постиђени и ражалошћени, зато су решили да „заврну рукаве”.

– То показује да је грађанима стало, али видимо и да је овај проблем веома сложен и да нема много користи од пребацивања одговорности и трагања ко је крив. Људи су престали да чекају решење и сад гледају шта сами могу да предузму. Осећај да макар мало можемо да урадимо помаже нам да променимо ствари које нам се не допадају – рекла је поводом акције „Заврни рукаве” Драгана Катић из организације „Еко херој”.

Она је објаснила и да поента акције није само да се уклони отпад, него и да се укаже на недостатак системских решења. На позив организатора, на највећем броју локација су се укључила и комунална предузећа, али било је градова где од њих нису добили подршку.

Шта од септембра, после летње паузе, чека грађане који желе да дају сопствени допринос побољшању квалитета животне средине?

– Планирамо још једну акцију чишћења, надамо се још масовнију, а поред тога усмерићемо пажњу на нову сезону загађења, позваћемо доносиоце одлука да спрече продају сировог лигнита домаћинствима, тражићемо адекватан систем да се спречи масовно паљење пољопривредних остатака, чекамо коначни обрачун државе с депонијама и спаљивачима секундарних сировина, обуставу градње нових блокова термоелектрана и почетак енергетске транзиције. Тражимо адекватније обавештавање јавности о загађењу ваздуха, акутним и хроничним последицама, али и конкретне планове за вртиће и основне школе како ће настава бити одржавана у данима и местима где су високе вредности очитаних ПМ 2,5 честица – каже Симишић.

Метлу у руке

Мотивација и вера у себе и колектив је кључна ствар у овој борби, указују „Еко стражари”.

– Летаргија, апстиненција и општа апатија спречавају људе да делују. Поражавајућа је чињеница да губе вољу и да прате шта се дешава са животном средином, а камоли да нешто лично предузму. Промена је могућа, али креће од нас самих, не треба чекати на некаквог вођу који ће се појавити и решити ствар. Нико нам неће почистити двориште, морамо сами да узмемо метлу у руке. А кад се створи критична маса људи која може да изврши притисак на власт и институције, надлежни ће почети да раде оно што су и дужни – да обезбеде својим грађанима здрав ваздух, који је уосталом заштићен Уставом – поручује Бојан Симишић.

Невидљиве, а опасне ПМ 2,5 честице

Неславни рекорд који Београд и неки други градови у Србији држе већ дуже време, и односи се на ниво загађења ваздуха, могао би да нас доведе у врх још једне непопуларне међународне листе, а на њој је проценат становништва оболео и преминуо услед превеликог аеро-загађења. Свакога дана, наиме, у Србији од 20 до 30 људи умре од болести које су на неки начин изазване удисањем штетних материја, пре свега такозваних ПМ 2,5 честица. Оне су толико ситне (пречник им је мањи од 2,5 микрометара, што је око три одсто пречника људске длаке) да се могу видети само микроскопом, и дуго се задржавају у ваздуху. Кад их људи и животиње удахну, оне прођу кроз нос и грло, доспеју у плућа и крвоток, па могу да изазову или погоршају разна хронична респираторна обољења као што су астма, бронхитис, опструктивна болест плућа и кадриоваскуларне болести, укључујући инфаркт срца и мозга, показала су истраживања.

Према мерењима која је спровела „Еко стража” количина ових честица коју ми удишемо је 47 пута већа од дозвољеног максимума Светске здравствене организације.

Проглас „Еко страже”

Ми нисмо доктори, енергетичари, хемичари, климатолози, ми смо људи који неће да им деца одрастају на постапокалиптичним игралиштима, седе код куће уз пречишћиваче ваздуха и носе маске док играју фудбал. Ми се боримо да ти доктори, енергетичари, климатолози дођу у медије и објасне широј маси људи све ово што ми причамо – да постоји проблем, да је колективно здравље угрожено, да проблем мора и може да се реши. Друге земље су смањиле загађење, неке и драстично. То није немогућа мисија јер је то већ неко уосталом и урадио пре нас. Ми хоћемо да лечимо узроке, а не последице. Као у медицини, симптоме можемо да санирамо, али се морамо бавити узроцима.

Обавезе домаћина акције

Организатор, односно вођа или домаћин акције на одређеној локацији даје објашњење о кампањи „Заврни рукаве” – то је акција масовног чишћења по Србији која се спроводи оквирно на сваке четири седмице, у недељу. Циљ је не само да се почисти ђубре с тог места, већ да се покрет омасови, како би се утицало на институције да реше проблем отпада, али и да спроведу казнену политику. Ако хоћете да се очисти нека локација близу вас, онда ви морате да будете домаћин акције, а детаљнија објашњења потражите на сајту или фејсбук страници „Еко страже”.

Сарадници

На питање с којим све организацијама и стручњацима које се баве загађењем ваздуха „Еко стража” сарађује, Бојан Симишић наводи РЕС фондацију, Београдску отворену школу, др Драгану Ђорђевић, др Јагоша Раичевића и др Небојшу Ђурђевића, као и локалне иницијативе „Заштитимо Јадар и Рађевину”, „Зрењанински зрак”, „Маме Шапца” и, наравно, „Еко херој”, али и многе друге. – С државним агенцијама не сарађујемо јер су на мети наших критика и немају велике симпатије према нама – додаје наш саговорник.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Petrović
Nema tu pomoći. To traje vekovima. Od Turaka između ostalog smo se branili smećem. Ostala navika.
Земунац
Колико је оних, који чисте, према онима, који прљају. Не желим да браним државу, али не може држава стајати иза сваког дрвета и прогањати оне, који за собом разбацују ђубре. И те дивље депоније је неко направио из простог разлога што га је мрзело да одложи своје ђубре тамо где треба. Водотокови су препуни ђубрета, јер они, који га тамо бацају размишљају: ''однеће га вода''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.