Komite u Crnoj Gori

Prve komite u Crnoj Gori formirane su posle austrougarske okupacije. Manje i veće grupe ljudi počele su da se suprotstavljaju novoj vlasti i odmeću u šumu. Ove grupe imale su jasnu liniju borbe protiv okupatora. Jovan Plamenac, kao predsednik kraljevske vlade u izbeglištvu, okuplja istomišljenike čiji je cilj bio povratak kralja Nikole Petrovića u Crnu Goru. Božićna buna 1919. godine, pokrenuta za zaštitu kraljevskih dinastičkih prava i glavarskih prava, brzo je ugušena. Pod firmom komitovanja, svela se na odmetništvo, razbojništvo, pljačku i hajdučiju. Njihov organizator bila je italijanska vlada. Na taj način zloupotrebili su ugled komita tražeći povratak odbeglog kralja, koji je prilikom bekstva, pored ostalog, odneo i nekoliko sanduka zlatnika iz siromašne Crne Gore. Ovo je kratka geneza komitskog pokreta u Crnoj Gori.

Rodonačelnik sadašnjeg komitskog pokreta u Crnoj Gori je predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je izjavio da će Crnu Goru braniti „svim sredstvima i iz šume, nećemo se valjda tu razlikovati u odnosu na generacije naših predaka”.

Ko su savremene komite? Ko čini njihovo jezgro? Koga oni predstavljaju? Ko ih finansira i koga štite? Izuzimajući deo mladih koji su zavedeni i one koji su privrženi prethodnoj vlasti, njih čine i oni koji su se enormno obogatili, pripadnici tajkuna, deo NVO i deo onih koji su svesni da zbog zloupotrebe zakona moraju odgovarati pred novim pravosudnim organima. Njihov cilj je povratak predstavnika prethodne vlasti, a ne odbrana Crne Gore od onih koji je, navodno, ugrožavaju. Oni dižu glas protiv „srpskog sveta”, koji predstavljaju kao projekat velike Srbije, a to nije tačno. To rade pod režijom finansijera pojedinih zapadnih centara moći. Reč je o plaćenicima tih centara moći, koji lažu i podmeću jer su protivnici pravoslavlja, Srbije, a bogami i Rusije.

Predstavnici nove vlasti se isuviše meko odnose prema posebno ekstremnim pojedincima pod izgovorom da je reč o demokratskom ispoljavanju stavova. To što njihove pristalice narušavaju javni red i mir, što blokiraju saobraćaj po gradovima, kršeći mnoge zakone – nije bitno. Posebno su aktivni pojedinci koji su do juče ocenjivali rad policijskih službenika, kao i neki poslanici koji su doskoro bili u vlasti. Komite imaju i prikrivenu podršku dela policijskih i pravosudnih organa, potcenjujući njihovo protivzakonito ponašanje. Predstavnici ovih organa, svojim pogrešnim procenama, ne vide opasnost za građanski mir u Crnoj Gori i njen demokratski razvoj. Prikrivenu podršku imaju od takozvane duboke države.

Još jednom se pokazalo da je mnogo teže zadržati vlast nego je dobiti na izborima. Neodlučnošću nove vlasti oni dobijaju na masovnosti, a finansijskom potporom nove oligarhije postaju ozbiljna opasnost po mir u Crnoj Gori.

Jovan Dučić je zapisao: „Teško je pomutiti pamet jednog čoveka, ali je lako pomutiti pamet jednog naroda”. Svakog zdravorazumnog građanina posebno zabrinjava što su najbrojniji pripadnici komita mladi. Vođa „otporaša” Srđa Popović, za koga kažu da je ekspert za izvođenje „obojenih revolucija” u Srbiji, Gruziji, Ukrajini i u drugim državama, kaže da je za rušenje vlasti potrebna „omladina, omladina i još jednom omladina. Zašto? Zato što su mladi entuzijasti, hrabri su i vlast na njih ne može da utiče: nemaju ni decu, ni posao, ni bogatstvo, nemaju šta da izgube.” Mladima je najlakše manipulisati.

Opasnost dolazi utoliko brže ukoliko se potcenjuje.

Radoman Purić,
dipl. politikolog, Pljevlja