Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privrednici se nerado odriču profita

Raste promet, izvoz i investicije, ali u privatnom sektoru ne razmišljaju da osetnije povećaju plate radnicima
(Фото Анђелко Васиљевић)

Privrednici ocenjuju da se privreda oporavlja, rastu izvoz, promet i investicije, što potvrđuju i podaci. Kriza je, reklo bi se prošla, ali plate radnika ne rastu tempom dostojnog življenja. Više od mesec dana slušamo razloge zašto je poslodavcima problem da minimalnu mesečnu zaradu povećaju za oko 3.000 dinara i odreknu se dela profita, a niko ne postavlja pitanje kako su, na primer, otpuštene radnice aleksinačkog „Gramera”, za koje smo saznali da su mesečno zarađivale oko 40.000 dinara, sastavljale kraj sa krajem.

Ekonomista Danilo Šuković, kaže da se poslodavci ponašaju onako kako im diktira tržište, kada je reč o zaradama. Ako mogu da nađu radnika za neku bednu platu, oni će tu zaradu da drže nisko, da bi sebi ostvarili veći profit.

– Privrednici gledaju svoje partikularne, sebične interese. U biznisu nema ljubavi i nema patriotizma. To je surova borba za opstanak. Mada dugoročno sebi prave medveđu uslugu jer stimulišu radnike da idu u inostranstvo, gde će biti bolje plaćeni. Kad tad će i oni imati problem jer neće biti radne snage. I ovo što sada rade, vrlo brzo im se može vratiti kao bumerang – smatra Šuković.

Zato je važna uloga države da minimalnu cenu rada, koja je generator i ostalih zarada, uskladi sa potrošačkom korpom, kako bi zaštitila od siromaštva radnike koji imaju najniže plate i kako bi sačuvala svoje stanovništvo od eksploatacije.

Sa druge strane, privrednici u Srbiji optimistično ocenjuju privredna kretanja u trećem tromesečju ove godine očekujući rast prometa i izvoza, kao i stabilna ulaganja i zaposlenost, pokazala je julska anketa Privredne komore Srbije (PKS) o poslovnoj aktivnosti u drugom i očekivanjima u trećem kvartalu. Istraživanje je rađeno na uzorku od 1.385 firmi u kojima je zaposleno 290.000 radnika, a u drugom tromesečju realizovan je izvoz vredan 3,1 milijardu evra.

Rezultati su pokazali da je više od polovine ispitanika u drugom kvartalu ostvarilo rast prometa, a skoro trećina je imala isti nivo u odnosu na prethodni, dok je kod svega 15 odsto anketiranih promet smanjen. U trećem kvartalu 85 procenata njih očekuje isti ili veći promet u poređenju sa drugim kvartalom.

Privrednici pokazuju izraženi optimizam za naredni kvartal i u pogledu kretanja izvoza – 39 odsto očekuje rast, a 48 procenata nepromenjenu izvoznu aktivnost u odnosu na prethodni kvartal, naglašava se u saopštenju.

U drugom kvartalu 2021. investiralo je 48 odsto anketiranih kompanija, a u poređenju sa realizovanim investicijama u prethodnom kvartalu, 91 procenat firmi ostvario je isti ili povećan nivo ulaganja.

Ovo što misle privrednici, potvrđuje i statistika. Da se srpska privreda zahuktava, ukazuju tri glavne makroekonomske veličine (uz BDP) to su industrija, izvoz i promet u trgovini na malo.

Izvoz robe Srbije, izražen u evrima od januara do juna 2021. imao je vrednost od 1,7 milijardi evra, što čini rast od 28,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvezena roba vredela je oko 1,3 milijarde evra što je za 21 procenat više nego u istom periodu 2020.

Pokrivenost uvoza izvozom je 77,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,1.

Industrijska proizvodnja u junu 2021. veća je za 4,4 procenta u odnosu na isti mesec 2020. Dok je u prvih šest meseci ove godine veća za 9,1 odsto u poređenju za 2020.

Promet robe u trgovini na malo u junu 2021, u odnosu na jun 2020, veći je u tekućim cenama za 11,3 procenta. Ukoliko se uporede prvih šest meseci ove sa istim periodom prošle godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 14,2 odsto.

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, naglašava da zarade i nominalno i realno rastu. Rast bruto primanja od januara do maja 2021, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,3 odsto nominalno, odnosno 6,1 realno.

Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,5 procenata nominalno i za 6,3 realno. U poređenju sa istim mesecom 2020, prosečna bruto zarada za maj nominalno je veća za 10,1 procenat, a realno za 6,3, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 10,4 odsto, odnosno za 6,6 realno.

– Jedan od glavnih rizika za održivost privrednog rasta i razvoja Srbije je negativan demografski trend i generalno nedostatak radne snage u mnogim prerađivačkim delatnostima, kao i u ugostiteljstvu i saobraćaju. Tu mislimo na period pre pandemije, ali kako ona bude jenjavala, ovaj problem će ponovo sve više dolaziti do izražaja. Dakle, smatramo da je rast prosečnih plata poželjan, jer to u određenoj meri može da destimuliše ekonomsku emigraciju iz zemlje, posebno u delu zanatskih poslova. Sa druge strane, porast zarada je osnova porasta kupovne moći stanovništva, što je takođe od značaja za potrošnju, odnosno za privredu – objašnjava Stanić.

Zašto zarade ne rastu brže?

On kaže da postoji niz objektivnih faktora, ali možemo reći da je trenutno ograničenje i to što privreda još uvek ne može preciznije da sagleda ekonomsku budućnost, koja je i dalje pod uticajem pandemije, a porast plata je dugoročna kategorija, odnosno ako se povećavaju one bi trebalo da taj tempo održavaju u dugom roku. Samim tim, privrednici često nisu u mogućnosti da pouzdanije predvide odnos prihoda i rashoda što je osnova poslovnog planiranja kako u pogledu proizvodnje tako i kada je reč o kadrovima.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Država to je budzet, on ti određuje ponašanje. Srbija (ili u YU) za 200 g nove državnosti nikada nije bila u stanju da napuni godišnji budzet, uvek je falilo novca. Raspad YU treba gledati baš iz tog ugla. 1989. izbor između dva puta: tranzicije komunističke privrede u kapitalističku koja će ti omogućiti da samostalno puniš budzet (u okviru konfederalne YU po ustavu iz 1994.) ili rušenje ustava iz 1974, ratnim putem, raspad YU. Mišljenje da ćeš na ratu profitirati je bio apsolutni laicizam!
Раде Ковачевић
Радници се неће заувек мирити са неправедном поделом профита. Питање је времена када ће се организовати у права радничка удружења како би подигли цену робе коју непосредно продају, дакле своје радне снаге, друго, када се сете да појаву профита не треба приписати ни стваралачкој особини капитала, ни чудесној памети капиталисте, већ историјској чињеници да као радници могу створити производ веће вредности од вредности саме радне снаге као робе, захтеваће и учествовање у власништву над капиталом.
Иван Грозни
Један од највећих проблема је нереалан раст зарада у јавном сектору који се финансира неконтролисаним задуживањем.
Iz Britanije
Bliže se izbori?
Zoran
Klasika u Srbiji. Svuda po svetu su drzavne plate manje u proseku od privatnih. U Americi imaju dobru penziju i zdravstveno osiguranje u odnosu na privatne, ali plate su ima manje nego kod privatnika. Ovo sada u Srbiji najvise lici na Titovo vreme, pocev od politike do ekonomije.
anavolimilovana
@ Domaći preduzetnik. A zašto vi ne poštujete ono što ste dogovorili sa vašim radnicima, plaćate ih šezdeset hiljada dinara mesečno, a na račun im uplaćujete minimalac. Praktično im kradete deo buduće penzije, jer morate da vozite nov besan auto a i ostali članovi porodice, i ako ne ulaze u proizvodnu halu godinama. Jel to taj princip. Ćuti i trpi.
Вељац
Из неког разлога овде постоји тежак неразум између бирокрадије плаћене од стране стваралаца нове вредности и капиталаста а кола се ломе на себрима на прекарној радној снази, то води у пропаст неминовну, тек кад плате у производњи нових добара буду бар дупло веће него у ,,државној,, служби друштвена заједница ће напредовати и грађани неће бежати и избегавати наставак врсте кроз пород. Бивша сфрј дебело је плаћала бирокраде и службенике и безбедност па је пукла ко звечка.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.