Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Привредници се нерадо одричу профита

Расте промет, извоз и инвестиције, али у приватном сектору не размишљају да осетније повећају плате радницима
(Фото Анђелко Васиљевић)

Привредници оцењују да се привреда опоравља, расту извоз, промет и инвестиције, што потврђују и подаци. Криза је, рекло би се прошла, али плате радника не расту темпом достојног живљења. Више од месец дана слушамо разлоге зашто је послодавцима проблем да минималну месечну зараду повећају за око 3.000 динара и одрекну се дела профита, а нико не поставља питање како су, на пример, отпуштене раднице алексиначког „Грамера”, за које смо сазнали да су месечно зарађивале око 40.000 динара, састављале крај са крајем.

Економиста Данило Шуковић, каже да се послодавци понашају онако како им диктира тржиште, када је реч о зарадама. Ако могу да нађу радника за неку бедну плату, они ће ту зараду да држе ниско, да би себи остварили већи профит.

– Привредници гледају своје партикуларне, себичне интересе. У бизнису нема љубави и нема патриотизма. То је сурова борба за опстанак. Мада дугорочно себи праве медвеђу услугу јер стимулишу раднике да иду у иностранство, где ће бити боље плаћени. Кад тад ће и они имати проблем јер неће бити радне снаге. И ово што сада раде, врло брзо им се може вратити као бумеранг – сматра Шуковић.

Зато је важна улога државе да минималну цену рада, која је генератор и осталих зарада, усклади са потрошачком корпом, како би заштитила од сиромаштва раднике који имају најниже плате и како би сачувала своје становништво од експлоатације.

Са друге стране, привредници у Србији оптимистично оцењују привредна кретања у трећем тромесечју ове године очекујући раст промета и извоза, као и стабилна улагања и запосленост, показала је јулска анкета Привредне коморе Србије (ПКС) о пословној активности у другом и очекивањима у трећем кварталу. Истраживање је рађено на узорку од 1.385 фирми у којима је запослено 290.000 радника, а у другом тромесечју реализован је извоз вредан 3,1 милијарду евра.

Резултати су показали да је више од половине испитаника у другом кварталу остварило раст промета, а скоро трећина је имала исти ниво у односу на претходни, док је код свега 15 одсто анкетираних промет смањен. У трећем кварталу 85 процената њих очекује исти или већи промет у поређењу са другим кварталом.

Привредници показују изражени оптимизам за наредни квартал и у погледу кретања извоза – 39 одсто очекује раст, а 48 процената непромењену извозну активност у односу на претходни квартал, наглашава се у саопштењу.

У другом кварталу 2021. инвестирало је 48 одсто анкетираних компанија, а у поређењу са реализованим инвестицијама у претходном кварталу, 91 проценат фирми остварио је исти или повећан ниво улагања.

Ово што мисле привредници, потврђује и статистика. Да се српска привреда захуктава, указују три главне макроекономске величине (уз БДП) то су индустрија, извоз и промет у трговини на мало.

Извоз робе Србије, изражен у еврима од јануара до јуна 2021. имао је вредност од 1,7 милијарди евра, што чини раст од 28,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увезена роба вредела је око 1,3 милијарде евра што је за 21 проценат више него у истом периоду 2020.

Покривеност увоза извозом је 77,6 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 73,1.

Индустријска производња у јуну 2021. већа је за 4,4 процента у односу на исти месец 2020. Док је у првих шест месеци ове године већа за 9,1 одсто у поређењу за 2020.

Промет робе у трговини на мало у јуну 2021, у односу на јун 2020, већи је у текућим ценама за 11,3 процента. Уколико се упореде првих шест месеци ове са истим периодом прошле године, промет робе у трговини на мало већи је у текућим ценама за 14,2 одсто.

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, наглашава да зараде и номинално и реално расту. Раст бруто примања од јануара до маја 2021, у односу на исти период прошле године, износио је 8,3 одсто номинално, односно 6,1 реално.

Истовремено, нето зараде су порасле за 8,5 процената номинално и за 6,3 реално. У поређењу са истим месецом 2020, просечна бруто зарада за мај номинално је већа за 10,1 проценат, а реално за 6,3, док је просечна нето зарада номинално већа за 10,4 одсто, односно за 6,6 реално.

– Један од главних ризика за одрживост привредног раста и развоја Србије је негативан демографски тренд и генерално недостатак радне снаге у многим прерађивачким делатностима, као и у угоститељству и саобраћају. Ту мислимо на период пре пандемије, али како она буде јењавала, овај проблем ће поново све више долазити до изражаја. Дакле, сматрамо да је раст просечних плата пожељан, јер то у одређеној мери може да дестимулише економску емиграцију из земље, посебно у делу занатских послова. Са друге стране, пораст зарада је основа пораста куповне моћи становништва, што је такође од значаја за потрошњу, односно за привреду – објашњава Станић.

Зашто зараде не расту брже?

Он каже да постоји низ објективних фактора, али можемо рећи да је тренутно ограничење и то што привреда још увек не може прецизније да сагледа економску будућност, која је и даље под утицајем пандемије, а пораст плата је дугорочна категорија, односно ако се повећавају оне би требало да тај темпо одржавају у дугом року. Самим тим, привредници често нису у могућности да поузданије предвиде однос прихода и расхода што је основа пословног планирања како у погледу производње тако и када је реч о кадровима.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Država to je budzet, on ti određuje ponašanje. Srbija (ili u YU) za 200 g nove državnosti nikada nije bila u stanju da napuni godišnji budzet, uvek je falilo novca. Raspad YU treba gledati baš iz tog ugla. 1989. izbor između dva puta: tranzicije komunističke privrede u kapitalističku koja će ti omogućiti da samostalno puniš budzet (u okviru konfederalne YU po ustavu iz 1994.) ili rušenje ustava iz 1974, ratnim putem, raspad YU. Mišljenje da ćeš na ratu profitirati je bio apsolutni laicizam!
Раде Ковачевић
Радници се неће заувек мирити са неправедном поделом профита. Питање је времена када ће се организовати у права радничка удружења како би подигли цену робе коју непосредно продају, дакле своје радне снаге, друго, када се сете да појаву профита не треба приписати ни стваралачкој особини капитала, ни чудесној памети капиталисте, већ историјској чињеници да као радници могу створити производ веће вредности од вредности саме радне снаге као робе, захтеваће и учествовање у власништву над капиталом.
Иван Грозни
Један од највећих проблема је нереалан раст зарада у јавном сектору који се финансира неконтролисаним задуживањем.
Iz Britanije
Bliže se izbori?
Zoran
Klasika u Srbiji. Svuda po svetu su drzavne plate manje u proseku od privatnih. U Americi imaju dobru penziju i zdravstveno osiguranje u odnosu na privatne, ali plate su ima manje nego kod privatnika. Ovo sada u Srbiji najvise lici na Titovo vreme, pocev od politike do ekonomije.
anavolimilovana
@ Domaći preduzetnik. A zašto vi ne poštujete ono što ste dogovorili sa vašim radnicima, plaćate ih šezdeset hiljada dinara mesečno, a na račun im uplaćujete minimalac. Praktično im kradete deo buduće penzije, jer morate da vozite nov besan auto a i ostali članovi porodice, i ako ne ulaze u proizvodnu halu godinama. Jel to taj princip. Ćuti i trpi.
Вељац
Из неког разлога овде постоји тежак неразум између бирокрадије плаћене од стране стваралаца нове вредности и капиталаста а кола се ломе на себрима на прекарној радној снази, то води у пропаст неминовну, тек кад плате у производњи нових добара буду бар дупло веће него у ,,државној,, служби друштвена заједница ће напредовати и грађани неће бежати и избегавати наставак врсте кроз пород. Бивша сфрј дебело је плаћала бирокраде и службенике и безбедност па је пукла ко звечка.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.