Izborni uspeh donose dela, a ne uslovi

Partija ujedinjenih penzionera Srbije nikad se nije bavila izbornim uslovima, prilagođavali smo im se, jer nema tih uslova koji bitno mogu da poprave nečiju poziciju, ukoliko nije dosledan u svom delovanju i nema dela iza sebe, kaže Milan Krkobabić, lider ove partije i ministar za selo. Navodi da PUPS na izbore uvek ide sa konkretno definisanim ciljevima prema određenoj grupi birača – penzionerima i „čini sve da obećano realizuje”.

– Dosta toga smo uradili, a ljudi umeju to da prepoznaju i vrednuju, kao što znaju i ko ih se seti samo u predizbornoj kampanji – ističe Milan Krkobabić.

Međustranački dijalog traje i vi učestvujete u njemu...

Učestvujemo na oba koloseka, jer je dijalog osnov za postizanje nekog rešenja. Međutim, dijalog je postao zgodan pojam za upotrebu, maltene je on sam postao središte pažnje, a njegovo ishodište je, po meni, u drugom planu. Niko normalan neće da odbije dijalog, ali on, po meni, podrazumeva iznošenje valjane alternative i argumentovano obrazloženje zbog čega nešto nije dobro, a ono drugo jeste. Nisam siguran da postoji spremnost da se nađe  valjana alternativa prihvatljiva za sve...

Na osnovu čega to zaključujete?

Posmatram političku scenu, putujem po Srbiji i razgovaram s ljudima i, na osnovu toga, tvrdim da mi nismo podeljeno društvo kako se može čuti. Ovde se igra koja je poznata još od cara Dušana pa na ovamo, a zove se – na kome je carstvo. Carstvo je uvek bilo, sad je i biće na onome za koga to narod kaže, a to se utvrđuje jedino na izborima. Ovde se radi o nečemu što se ogoljeno zove vlast, a u borbi za vlast neki imaju makijavelistički pristup – sva sredstva su dozvoljena. Bitno je doći na vlast...

Mislite da su izborni uslovi dobri?

Izborni uslovi su isti kao i u prethodnom periodu, a uvek će vlast tvrditi da su dobri i opozicija da nisu...

Bili ste u vlasti zajedno sa strankama koje sad kažu da su izborni uslovi loši, sa Draganom Đilasom ste sarađivali...

Hajde da se ne vezujemo za pojedinca, a izborni uslovi koji su postojali onda, isti su i sada, ali za nas je to uvek bilo u drugom planu. Ni tad, ni sad nismo stavljali primedbe na uslove, nijednu takvu našu izjavu ne možete naći, niti da smo izlazili na ulicu zbog toga. Ne vidim da će promena izbornih uslova popraviti nečiju poziciju i da će ljudi o nekome zbog toga promeniti mišljenje.

Statirate u međustranačkom dijalogu?

Mi sigurno nećemo biti kočnica za neke promene za koje neko misli da će mu olakšati izlazak na izbore. Za mene je osnovno izaći na izbore, institucije se ne menjaju na ulici. Nama je ušlo u genetski kod da sve moramo da rušimo i da počinjemo iz početka. Hajde da više ne krećemo iz početka, uđimo u institucije i onda menjajmo šta treba. To je jedini način.

S čim PUPS ide na izbore?

S doslednošću. Za 16 godina delovanja nikada se nismo bavili autorima, nego njihovim izrečenim tezama i uvek smo pokušavali da odradimo određene stvari, nikad ne omalovažavajući ono što su uradili neki iz drugih političkih opcija. Mi na izbore uvek izlazimo sa definisanim ciljevima čija realizacija će određenom delu stanovništva poboljšati uslove života. Pre svega, bili smo fokusirani na penzionere. Na nedavnoj sednici glavnog odbora verifikovan je ključni stav našeg programa da penzije prate plate...

Mnogo puta su vas kritikovali da niste vi jedini zaštitnici penzionera i druge partije se time bave...

Tako je. Sete se penzionera kad dođu izbori. Praktične poteze za pomoć penzionerima je vukao Aleksandar Vučić i ta pomoć je bila svestrana – od jednokratnih novčanih davanja, paketa namirnica, do poboljšanja zdravstvene zaštite...

Vučićeva najava jednokratne pomoći penzionerima od 20.000 dinara u februaru već je okarakterisana kao kupovina glasova...

Besmislice. Zajedno smo definisali program privremenog umanjenja penzija, jer državna kasa više nije mogla da funkcioniše, jel’ zbog toga izgubio izbore? Nije. Morate se nekim poslom baviti dosledno, a ne usputno zbog političkih poena. Za jednu penziju 1993. godine ste, ako ste brzi, mogli da kupite kutiju čaja, a 24. januara 1994. godine je izvršena denominacija, koja je rezultirala time da na računima firmi, pa i PIO fonda bude nula dinara. Tadašnjoj vlasti to nije smetalo da dobije izbore. Dostojanstvo nije nešto što se prodaje, a ono podrazumeva dostojanstvo države, nacije, porodice i pojedinca. Danas su najveći udari baš na to. Andrić je rekao: „Lice pobednika je kao ruža, za njim idu svi. Lice pobeđenog je kao grobljanska zemlja od koje svi okreću glavu i beže.”

Tačno je da vaši poslanici ne koriste teške reči, ali ima onih koji kažu da se držite po strani kao da niste deo vlasti, puštajući da se sve što ne valja sruči, pre svega Vučiću lično,  i SNS-u na glavu, dok vas i ostalih sa njegove liste nigde nema...

PUPS je uvek bio pouzdan i korektan koalicioni partner. Takvi smo bili i u onoj vladi iz 2008. godine, odrađivali smo posao kako smo smatrali da treba. Tada je je naš prvi zahtev bio – vanredno usklađivanje penzija, koje su bile potpuno obezvređene. Nismo tražili ministarska mesta. Kad smo napravili koaliciju sa SNS-om, prva stavka je bila da skoro 400.000 ljudi sa malim penzijama dobiju pomoć od 16.000 dinara. Skupština je donela tu odluku. Izuzimajući partije koje su nosile koaliciju, drugim koalicionim partnerima, osim ministarskih mesta i preduzeća, ništa konkretno nije bilo bitno...

Vi ispadoste anđeli...

Sve što sam rekao je proverljivo, ovo svi znaju.

Spremate li se za izbore i s kim ćete?

Karavan PUPS-a obilazi gradove, razgovaramo s ljudima, a razgovori o koaliciji još nisu krenuli. Predsednik Vučić je nagovestio da ćemo o tome razgovarati. Ja o tome ne govorim ni kad poziv stigne, a još manje najavljujem šta će i kako biti. Mi smo koalicioni partner SNS-u, a PUPS je u završnim pripremama za izbore, pa ovo je predizborna godina.

Šta kažete o najavama razgovora oko eventualne zajedničke liste SNS-a i koalicije SPS–JS?

Mi smo s njima u vladi, a u koaliciji smo sa SNS-om, bilo bi pretenciozno da mi određujemo ili limitiramo ulazak određenih partija. SNS ima neprikosnoveno pravo da odlučuje o koalicijama. Iskreno, mi smo se, ovaj put, okupili oko predsednika Aleksandra Vučića. To sam rekao i na sednici glavnog odbora, kojoj je on prisustvovao, bio je i naš kandidat za predsednika. Poštovaćemo njegovu odluku. Kad kažem da je Vučić kao ličnost za mene opredeljujuća, mislim na njegov program...

Šta vam je tu najvažnije?

Njegova podrška našoj inicijativi da penzije prate plate, zaštita poljoprivrednika i poljoprivrednih gazdinstava. Imamo 570.000 poljoprivrednih gazdinstava, a prosečna starost njihovih nosilaca je 62 godine, oni će kroz tri godine zakucati na vrata PIO fonda, a samo njih 180.000 uplaćuje doprinos, od životne je važnosti za Srbiju da ojačamo ta gazdinstva. Njihova penzija ne može biti velika, ali da im bude dovoljna za egzistenciju. Nema države bez sela, presrećan sam što sam sa resornim odborom SANU i akademikom Škorićem učestvovao u kreiranju programa za selo. Niko u Srbiji nikada neće moći da zanemari činjenicu da je formirano 1.000 zadruga, da smo podigli 152 fabrike pod otvorenim nebom i da prvi put sada mladi ljudi, uz pomoć države, kreću da se naseljavaju u prazne seoske kuće.

Vučić ima našu suštinsku, bezrezervnu podršku

Kažete da predsednik podržava vaše inicijative, ali se vi ne oglašavate povodom raznih pritisaka na Vučića oko KiM, Republike Srpske i Inckovog zakona...

Saopštenja nemaju nikakav značaj. Vučić ima našu suštinsku, bezrezervnu podršku za državnu politiku koju vodi i može da računa na podršku poslaničke grupe u Skupštini Srbije, možda i sigurniju od nekih njegovih. Mi smo 2014, iako nismo bili u vladi, bili deo ekipe koja je definisala program o smanjenju penzija, jer je to bilo nužno, i za to glasali u skupštini. Nema teže odluke za partiju koja štiti interese penzionera od ove, ali bila je neophodna i mi smo je podržali. Isto je i u pogledu pitanja KiM i ostalim državnim pitanjima.