Utorak, 19.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
REAGOVANjE PROSVETNIH VLASTI NA PETICIJU DA SE UKINE REFORMISANI PROGRAM NASTAVE ISTORIJE

Programe iz istorije ne pišu državni neprijatelji

Одлазак из школских клупа: њима нису сметали уџбеници, већ недостатак дружења у школи због пандемије (фото А. Васиљевић)

Posle pisanja „Politike” o peticiji šest profesora srednjih škola, na čelu s akademikom Ljubodragom Dimićem, redovnim profesorom Filozofskog fakulteta u Beogradu, da se po hitnom postupku ukine reformisani program nastave istorije u gimnazijama i srednjim stručnim školama, Ministarstvo prosvete i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) odgovorili su otvorenim pismom. U njemu je istaknuto da „na programima ne rade državni neprijatelji, već kolege i najbliži saradnici iz istih škola, fakulteta, naučnih instituta, koji svakako nisu manji rodoljubi od ostalih građana”.

Predstavnici države naglašavaju da nastavnik, a ne udžbenik, određuje šta će se na kojem času izučavati i da ne stoji tvrdnja iz zahteva da je nastavniku bilo šta nametnuto, posebno ne da se u radu s učenicima drži redosleda lekcija iz udžbenika. Jednostavno rečeno, važno je da njegovi učenici dostignu propisane ishode, a on bira metode i aktivnosti kojima će do toga doći.

Zavod je poslednjih nekoliko meseci anketirao desetine nastavnika istorije o ostvarivanju novih programa, navodi se u pismu dostavljenom našem listu, i niko od njih nije pokazao nezadovoljstvo tematskim konceptom. Žalili su se jedino na to da zbog načina rada u vreme pandemije nisu stizali da realizuju sve planirane aktivnosti, a neki su predlagali da se obezbede dodatne obuke. U saopštenju se ističe i da će tek analiza ostvarivanja novih programa, koju će uskoro pripremiti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, dati najjasnije odgovore o tome koji su njihovi nedostaci i šta treba unaprediti. U nastavku prenosimo otvoreno pismo ministarstva i ZUOV-a:

– Za razvoj obrazovanja u jednom društvu može biti samo od koristi kada naučnici i univerzitetski nastavnici, posebno oni najpriznatiji u svojoj oblasti, izražavaju sumnju u način na koji se „njihov” predmet izučava u osnovnoj ili srednjoj školi. Međutim, naučnici i univerzitetski profesori najčešće nisu upoznati sa sadržajem zakona koji uređuju osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje, s propisanim procedurama, proklamovanim ciljevima, što, razume se, i nije njihov zadatak.

Nažalost, dešava se i da nastavnici koji prođu obuke pokažu nerazumevanje obrazovnih koncepata koje su dužni da uvažavaju i primenjuju.

Prema članu 60 zakona, program svakog predmeta mora da ima: opštu predmetnu kompetenciju, specifične predmetne kompetencije, obrazovne standarde, cilj predmeta, ishode učenja i ključne pojmove sadržaja predmeta. Ishodi učenja za svaki razred formulišu se tako da se na kraju osnovnog ili opšteg srednjeg obrazovanja ostvare definisani standardi postignuća učenika. Prema konceptu koji je propisan zakonom, najvažniji deo programa za određeni razred sada su ishodi učenja, a ne sadržaji, kao što je bilo ranije. Kritičari novih programa se, međutim, na ishode uopšte ne obaziru, a pažnja im je usmerena jedino na sadržaje, koji više nisu najvažniji deo programa.

Umesto predmetnih sadržaja, program sada ima „ključne pojmove sadržaja predmeta”, a uloga im je svedena na to da usmeravaju nastavnike na pojmove na kojima treba da rade da bi učenici na kraju razreda dostigli date ishode. Prema tome, u programu se ne mogu samo nabrajati sadržaji, a da se, pri tome, nemaju u vidu standardi postignuća i ishodi učenja.

Inače, predlog programa uvek ide i na sednicu Nacionalnog prosvetnog saveta, gde sede predstavnici Društva istoričara i mogu da menjaju program, to jest daju sugestije i utiču na promene u obrazovanju.

Čitavu deceniju naša država ulaže ogromna sredstva nastojeći da se desetine hiljada nastavnika obuče za ostvarivanje programa orijentisanog na ishode učenja, a ne na sadržaje, koji – još jednom ističemo – više nisu najvažniji deo programa. Kada uoče da među sadržajima nema onih za koje oni smatraju da su neophodni, ili da su poređani na, za njih, nelogičan način, spremni su da olako iznesu i optužbe na račun programa – „reforma je katastrofalna za budućnost naše dece i naroda u celini”, „najdirektnije se dovodi u pitanje razumnost mladog čoveka” (iz teksta „zahteva”). Na programima ne rade državni neprijatelji, već kolege i najbliži saradnici iz istih škola, fakulteta, naučnih instituta, koji svakako nisu manji rodoljubi od ostalih građana.

U Uputstvu za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa, datom na kraju programa za svaki razred, detaljno je objašnjeno kako nastavnik ima slobodu da sam odredi raspored i dinamiku aktivnosti za svaku temu, uvažavajući cilj predmeta i definisane ishode. Jednostavno rečeno, važno je da njegovi učenici dostignu propisane ishode, a on bira metode i aktivnosti kojima će do toga da dođe. Od datih ishoda i sadržaja nastavnik najpre kreira svoj godišnji plan rada iz koga će kasnije razvijati svoje operativne planove. Nastavnik, dakle, a ne udžbenik, određuje šta će se na kojem času izučavati. Od njega se očekuje i da, u fazi planiranja i pisanja pripreme za čas, definiše ishode za svaku nastavnu jedinicu. Prema tome, ne stoji tvrdnja iz „zahteva” da je nastavniku bilo šta nametnuto, posebno ne da se u radu sa učenicima drži redosleda lekcija iz udžbenika.

Konkretno, ovaj postupak se, naravno, može primeniti i na primeru koji je naveden u „zahtevu”, da je u jednom udžbeniku najpre opisan tok Francuske revolucije, a da se u posebnom delu, na potonjim stranama, govori o idejama prosvetiteljstva. Sigurni smo da nijedan nastavnik svoj rad sa učenicima na izučavanju Francuske revolucije neće započeti padom Bastilje, već će ih najpre pozvati da se podsete šta su u osnovnoj školi i u prethodnim razredima gimnazije učili o društvenim i ekonomskim prilikama u Francuskoj osamnaestog veka, o apsolutističkoj monarhiji, vladarskoj ideologiji, epohi Luja Šesnaestog i Marije Antoanete, prosvetiteljima i enciklopedistima, i dati im instrukciju da (na času ili kod kuće) na stranicama od x do y treba da pročitaju i tekst o prosvetiteljstvu.

Ne stoji ni tvrdnja da je u novim programima napušten hronološki princip. U prvom razredu se i dalje radi antička, a u četvrtom razredu savremena istorija. Autori programa su jedino imali ideju da program za gimnaziju ne bude samo prošireni program za osnovnu školu, pa su „ključne pojmove sadržaja predmeta”, u okviru epohe koja se izučava, grupisali u logičke tematske celine, s ciljem da se obezbedi da se određeni sadržaji po potrebi ponavljaju, nadograđuju i nadovezuju. U uputstvu stoji: „Na ovaj način učenicima će biti lakše da shvate kompleksnost i međusobnu zavisnost pojava i procesa u istoriji. Poredeći i analizirajući pojave iz političke, društvene, privredne i kulturne istorije, učenici treba da uoče njihove specifičnosti, ali i međusobnu povezanost.”

Navodimo primer: Ako je jedan od ključnih pojmova sadržaja u prvom razredu – pismenost u starom veku, prema ranijim programima ta bi se pojava izučavala u okviru više različitih lekcija – najpre u lekcijama o Mesopotamiji, pa u lekciji o egipatskoj kulturi, pa o Feničanima, pa o najstarijoj grčkoj istoriji, pa o klasičnoj grčkoj kulturi, pa o kulturi starog Rima. Prema novom programu, nastavnicima se nudi mogućnost da fenomen razvoja pismenosti u starom veku obrade kao posebnu funkcionalnu celinu. Prednost ovog koncepta može se uočiti i na pomenutom primeru o Francuskoj revoluciji i prosvetiteljstvu. Prema ranijim programima, o Volteru, Rusou, Monteskjeu, Didrou govorilo bi se samo jednom, u jednoj lekciji, a novi program omogućava da se njihova dela izučavaju i u kontekstu revolucije, ali i u okviru teme o dominantnim političkim idejama epohe, kao i u temi posvećenoj kulturi tog perioda. Na taj način lakše će se obezbediti da učenici steknu trajna znanja.

Na primeru izučavanja života i rada Vuka Karadžića, znamenite ličnosti iz istorije srpskog naroda, takođe se lako može ukazati na prednost novog koncepta. O Vuku će se govoriti i u kontekstu toka Srpske revolucije, položaju Srba pre početka ustanka, apsolutizmu kneza Miloša, ali u temi posvećenoj kulturnom preporodu našeg naroda, našim kulturnim vezama sa Evropom...

Ovaj koncept se uspešno primenjuje, na primer, u jednoj beogradskoj gimnaziji gde pored ostalih radi i koleginica koja je bila jedan od voditelja obuke nastavnika. Dokaz za navedenu tvrdnju je da su učenici ove gimnazije, iz razreda koji rade po „reformisanom” programu i znatan deo vremena na časovima istorije posvećuju analizi izvora, postigli natprosečne rezultate na „probnoj maturi”.

Smatramo, međutim, da će tek analiza ostvarivanja novih programa, koju će uskoro pripremiti Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, dati najjasnije odgovore o tome koji su njihovi nedostaci i šta treba unaprediti.

Zavod je poslednjih nekoliko meseci anketirao desetine nastavnika istorije o ostvarivanju novih programa. Niko od njih nije pokazao nezadovoljstvo tematskim konceptom. Žalili su se jedino na to da zbog načina rada u vreme pandemije nisu stizali da realizuju sve planirane aktivnosti, a neki su predlagali da se obezbede dodatne obuke. Verujemo i da je najveći deo nastavnika širom Srbije „osvojio” slobodu koju im novi programi omogućavaju, i da je se ne plaše.

Planirano je da na početku sledeće školske godine zavod organizuje savetovanje upravo o programima istorije, posebno o hronološkim granicama po razredima i tematskom konceptu u nastavi, pa će to biti prilika da se čuju i ukrste mišljenja kako nastavnika tako i eksperata sa univerziteta i naučnih instituta.

Ukoliko stručna javnost bude smatrala da je svrsishodnije da se radi po programima orijentisanim na sadržaje, potpuno je legitimno pokrenuti takvu inicijativu.

Što se tiče broja časova istorije u stručnim školama, prosvetna javnost u našoj zemlji mora da bude upoznata s činjenicom da je upravo zahvaljujući zavodu, u periodu kad su brojni profili iz ogleda prelazili u sistem, istorija ostala obavezan predmet u svim stručnim školama, a osmišljen je i izborni program istorija (odabrane teme), koji se nudi učenicima svih profila.

Naravno, ministarstvo i zavod ostaju spremni da prihvate i razmotre svaku kritiku i predlog koji su zasnovani na argumentima i činjenicama.

Opasnost po mlade

Podsetimo, „Politika” je prethodne sedmice objavila stav pomenutih profesora, koji doslovno tvrde da nastava istorije sprovedena na „reformisani” način donosi opasnost da istorijsku svest mlade generacije prestane da formira škola, to jest pedagog-istoričar, profesionalac, naučnik.

– Tu svest će formirati ulica, štampa, politika, interesne grupe ili međunarodni faktori. Osiromašuje se najdirektnije nacionalna i kritička svest, a to je prvi korak ka dobrovoljnom sužanjstvu. Da li je to ono što želimo našoj deci – pitaju profesori u peticiji pokrenutoj 15. juna, na koju su nadležni sada i odreagovali. Peticija je upućena Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i premijerki Ani Brnabić.

Potpisnici ističu da sadašnje gradivo iz srednjoškolskih udžbenika istorije apsolutno ne razumeju najbolji đaci, a o prosečnima i da ne govorimo.

– Ovo pitanje ključno je za budućnost našeg naroda i države. Znamo koliko je teško bilo da obradimo gradivo po starim programima, a sada, po novom, to je potpuno nemoguće. Najveći broj kolega i dalje predaje po starom, a pišu da rade po novom programu. A šta će biti kada to vidi inspekcija? Jedan od glavnih razloga peticije je napuštanje hronološkog pristupa istorijskom učenju, koji je zamenio takozvani tematski princip. Nemoguće je da đaci pojme zašto se Hitler ponašao kako jeste u Drugom svetskom ratu i likvidirao tolike ljude ukoliko prethodno ne nauče šta je nacizam. Novi program predviđa da đaci o nacizmu uče na samom kraju školske godine, a o Drugom svetskom ratu i Hitleru u prvom polugodištu. Takođe, prema reformisanom programu, đaci ne nauče ko je Stefan Nemanja, a uče o Svetom Savi, ili ne saznaju ko je car Dušan, a uče o prvom srpskom patrijarhu Joanikiju, koji je krunisao cara Dušana Silnog – pojasnila je za naš list jedan od pokretača peticije Ljiljana Raković, profesorka istorije u Zemunskoj gimnaziji.

 

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Данијела
Да ли су аутори овог писма стварно мислили да ће једног академика придобити правдајући га непознавањем закона поводом којих је на петицију ставио свој потпис?! Да ли стварно мисле да консултације подразумевају стављање наставника пред свршен чин уз питање да ли имате проблем са применом, а да ти исти наставници, практичари нису консултовани приликом креирања реформе? Зар се заиста у историји садржаји и исходи могу тако јасно раздвојити? Биће пре да су наставници и њихово мишљење потпуно неважни.
Bob Petrovich
Случајно сам сазнао да у Ирској деца више у школама не уче о Великој Глади која је погодила Ирску 1845 године и од које су Ирци имали несагледиве последице. О тој трагедији су училе раније генерације Ираца, сада више не. И њихова деца сад уче по новом програму. Тема за размишљање одакле ветар новог приступа историји дува, где се жртвама брише сећање. Пашчад пуштена а камење свезано.
Filip
Zavisi sta se podrazumeva pod drzavni neprijatelji? Da li su to oni koji rade protiv drzavnih interesa? Dalje, da li je drzavni interes da deca uce u skoli da su komunisti gori od nacista, da je biti Janicar bio nacin da se napreduje u drustvu, da su hajduci bili obicni lopovi i jos puno toga sl.... kao sto moje dete uci u skoli?
Zoran
Ko jo suci istoriju u skoli? Ja to nisam radio ni pre 40 godina...u vreme Tita. Morao sam da znam za ocenu, ali u to verovao nisam. Sad imate milion izvora pa sta vam se svidi, to prihvatite.
Земунац
Види се!
Боро
Под хитно да се врате народни непријатељи и народна велеиздаја у Устав!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.