Ona, on i „iks”

Radim ovo za sve one koji ni najvoljenijima nisu mogli da otkriju ko su zaista, kazala je američka pop zvezda Demi Lovato kad je u maju obavestila obožavatelje da se više ne identifikuje kao žena, već kao nebinarna ličnost.

Demi Lovato je iskoristila popularnost da skrene pažnju na osobe koje sebe ne doživljavaju ni kao muškarce ni kao žene i da ih ohrabri da se bez straha od stigme izjasne kao treći pol ili kako god žele, ne obazirući se na tradicionalnu podelu na muški i ženski pol. Da je i država spremna na promene, potvrdio je šef Stejt departmenta Entoni Blinken, koji je nedavno najavio da će vlada dozvoliti da u pasošima američkih građana stoji oznaka za nekonvencionalne izbore, kao što je treći pol. Administracija predsednika Džozefa Bajdena već je omogućila državljanima da sami odlučuju o tome koji će im pol stajati u pasošu, bez obzira na pol upisan u drugim dokumentima, preneo je Nacionalni javni radio. 

 Za razliku od prethodne prakse, kad su Amerikanci morali da donesu zdravstvenu potvrdu da su promenili pol da bi im u pasošu stajala drugačija oznaka, vlada sad u putne isprave upisuje pol koji osoba navede, bez obzira na to šta piše u krštenici.

Amerika se pridružuje Argentini, Australiji, Kanadi, Danskoj, Malti, Nemačkoj, Holandiji, Novom Zelandu, Indiji, Pakistanu i Nepalu kao zemljama koje su ozvaničile treći pol, pa odobravaju i putne isprave s ovom oznakom. Lista isključuje najveći broj liberalnih evropskih zemalja, a uključuje pojedina tradicionalna azijska društva, ali studija Univerziteta Harvard navodi da nema mesta čuđenju. Indijska kultura prepoznaje nebinarne ljude već 2.000 godina i u ovoj zemlji živi oko tri miliona pripadnika trećeg pola, ističe se u studiji.

Holandska vlada razmišlja o tome da iz papirologije izbriše oznake za pol, ali je Ujedinjeno Kraljevstvo odlučilo da se za sada drži tradicionalnih određenja. Britanski sudovi su prošle godine presudili u korist Dauning strita, koji insistira da u dokumentu mora da piše da li je osoba žena ili muškarac.

U Latinskoj Americi na ovom polju prednjači Argentina, koja je u julu i formalno priznala nebinarne ljude odobrivši da u ličnoj karti pored oznaka za ženski i muški pol stoji i X, oznaka za treći pol.

Kad je Demi Lovato izašla sa svojom pričom pred fanove, to je podstaklo medije i organizacije da široj javnosti pojasne da postoje brojni načini da se polno odredite i da, na primer, treći pol nije isto što i transrodna osoba. Za razliku od nebinarnih ljudi, koji ne osećaju da se na njih odnosi uobičajena podela, transrodna osoba se jasno određuje kao žena iako je rođena kao muškarac (i obrnuto).

I dok federalna vlada u Vašingtonu unosi izmene u pasoše, savezne države odlučuju da li se u ličnim kartama i vozačkim dozvolama može izbeći isključiva podela na muški i ženski pol. Oregon je prva američka savezna država koja je ozvaničila treći pol u dokumentima, što su posle uradili Njujork i Kalifornija, kao i država i grad Vašington.

U vreme kad su objavljivale promene, vlade su isticale da ljudi treba da se izjašnjavaju onako kako se osećaju i da država, time što dodaje još opcija za polni identitet, ukazuje poštovanje ovoj manjini. To je bilo i u skladu sa zahtevima udruženja za promociju prava LGBT populacije. Ipak, kanadska vlada je upozorila svoje državljane da nisu sve sredine tako liberalne, prenosi Si-En-En. Nebinarni Kanađani mogli bi na stranim aerodromima da dožive neprijatnosti ako obezbeđenje bude videlo problem u oznaci X ili upisanom polu koji ne odgovora izgledu putnika, upozorava vlada u Otavi.

S promenama u svesti društva i papirologiji, došle su i promene u jeziku. Nebinarni ljudi sa engleskog govornog područja obično biraju da se umesto zamenice „on” ili „ona” na njih odnosi zamenica „oni”. Na mnogim američkim univerzitetima brucoši se predstavljaju tako što kažu kako se zovu, odakle dolaze i koja zamenica se na njih primenjuje. Pojedini fakulteti nude različite opcije u padajućem meniju, tako da budući studenti već prilikom konkurisanja i popunjavanja formulara mogu da izaberu željenu zamenicu.

Univerzitet Vermont prvi je u Americi akademcima ponudio da biraju između „ona”, „on”, „oni”, ali i nekonvencionalnih zamenica poput „zi”. Ponuđena je i mogućnost da se na studente ne odnosi nijedna zamenica, već da se uvek pominje njihovo ime.

Pre većine država, najveća „zemlja” na svetu – „Fejsbuk” – priznala je treći pol, ali i brojne druge. Najveća društvena mreža na svetu nudi odabir između 58 polnih određenja (androgeni, bespolni, transpolni, bipolni, međupolni...), ali i dalje samo tri zamenice koje se mogu odnositi na jednu osobu: „ona”, „on” i „oni”.