Nevakcinisani doprinose mutiranju virusa korona

Novi supersoj virusa korona, kovid 22, mogao bi da se pojavi naredne godine i tada bi svaka nevakcinisana osoba bila potencijalni superprenosilac. On bi mogao da bude opasniji od ovog koji je sada aktuelan, upozorio je imunolog Saj Redi sa švajcarskog saveznog instituta ETH Cirih. Zbog toga ovaj stručnjak smatra da će biti potrebno obaviti više vakcinacija narednih godina, možda i do kraja naših života.

Redi je govoreći za švajcarski „Blik” istakao da zbog sojeva poput delte, ovo više nije kovid 19 i upozorio je da će svako ko bude odbio da se vakciniše biti inficiran u nekom trenutku. Količina patogena koju sa sobom nosi delta je toliko velika da svako ko nije vakcinisan, može da bude superprenosilac.

Ovaj naučnik smatra i da će se povećati broj obolelih od korone na jesen i prognozira vraćanje restriktivnih mera u neke zemlje.

– Vrlo je verovatno da će se pojaviti soj protiv kojeg nećemo moći da se oslonimo samo na vakcinaciju. Zbog toga moramo da se pripremimo za nekoliko vakcinacija narednih godina, a vakcine će morati da se prilagođavaju novim mutacijama. Beta i gama sojevi delimično mogu da izbegavaju antitela, dok je delta mnogo zaraznija, ali nije razvila mehanizme za izbegavanje antitela – naglasio je Redi, a preneo Tanjug.

Njegove stavove na različite načine tumače stručnjaci u Srbiji. Virusolog profesor dr Tanja Jovanović, članica Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19 i prodekan za nastavu na Medicinskom fakultetu u Beogradu, kaže za „Politiku” da je vrlo realno predviđanje švajcarskog imunologa, s obzirom na činjenicu da virus dugo cirkuliše u populaciji i da građani nisu imunizovani u visokom procentu. Tako se pruža šansa virusu da se i dalje razmnožava, a samim tim i mutira zbog selektivnog pritiska imunskog odgovora.

– On izbegava imunski odgovor organizma na taj način što pravi mutacije upravo u tim regionima koji su bitni za uspostavljanje infekcije i za razmnožavanje virusa u ćeliji. Samo je pitanje trenutka kada će se pojaviti nova varijanta i kada će se javiti supersoj od kojeg nećemo biti zaštićeni – ističe dr Jovanović.

Naša sagovornica objašnjava da će zbog pojave novih varijanti virusa vakcine morati da se modifikuju jer su sadašnja cepiva pravljena za vuhansku varijantu. Kako virus mutira – tako se smanjuje efikasnost vakcina.

– Reakcija vakcinalne komponente i tih antitela koje mi stvaramo funkcionišu po principu ključeva i brave. Sadašnja „brava” se malo olabavila i „ključ” se malo pohabao, pa nemamo više idealnu interakciju između ključa i brave. Zato je vrlo važno da to nadomestimo visokom količinom antitela. Ali, u jednom trenutku ni to neće biti dovoljno da se neutrališe virus. Mi smo mogli da pobedimo virus u ratu između kovida i čoveka, što očigledno nismo hteli jer se nismo u dovoljnoj meri vakcinisali. Zato je sada virus u prednosti, on mutira, pa je pitanje momenta kada će se pojaviti specifična mutacija koja će poništiti efikasnost vakcine i koja će nam zadati mnogo veće brige nego što smo ih do sada imali. Više ne znam na koji način treba apelovati na ljude da se vakcinišu, jer su neprihvatljivi razlozi onih koji odbijaju cepivo. Oni nose odgovornost za dalje mutiranje virusa – smatra dr Jovanović.

Nešto drugačiji stav ima epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović. On za naš list objašnjava da je stav švajcarskog naučnika o kovidu 22 malo preteran, jer je prirodno da se virusi menjaju. Radovanović ne očekuje dramatična pogoršanja, jer smatra da je najgore prošlo, iako ćemo se još dugo boriti protiv korone.

– Ako bi se vakcinisali građani u velikoj meri, na proleće bi korona polako prešla u endemsku bolest. Kada prođe zima, ne očekujem da će u Evropi i Severnoj Americi dolaziti do većih talasa obolevanja. Talasi će biti sve manji, sa sezonskim povećanjem učestalosti obolevanja. To će se regulisati delimično vakcinacijom, a delimično prirodnim imunitetom stečenim posle bolesti – ističe dr Radovanović.

Na sreću, on napominje da virus korona ima mnogo manji potencijal za radikalne promene od drugih virusa, poput virusa gripa. Korona ima delimične mehanizme reparacije i pri svakoj deobi dođe do grešaka, ali postoji određena mogućnost da se to ispravi. Mutacije su neminovne i stalno se dešavaju, ali najveći broj mutacija onesposobi virus za dalji život. Ipak, pojavljuju se mutacije koje imaju neke osobine preživljavanja, koje mogu da se pokažu superiornijim utoliko što se lakše prenose. Na primer, delta soj se mnogo više namnožava u respiratornim organima, u gornjim disajnim putevima, pa se zato lakše i prenosi.

– Sada je potrebna manja količina virusa da bi se preneo. Ranije, kod vuhanskog soja korone, morali ste da sedite sa nekim 15 minuta da bi do vas doprla veća količina klica, odnosno oko 500 virusnih čestica. Pojavio se potom soj koji se lakše prenosi i dominira. Virus želi da ceo univerzum pretvori u svoje potomstvo, da se što više množi. Sve promene koje su se dosad dogodile bile su na takozvanom šiljastom proteinu virusa. Očekujem da će se i vakcine menjati, napraviće se univerzalno cepivo za sve sojeve, što je pitanje vremena. Tako nešto je urađeno za vakcine protiv gripa. Dakle, treba verovati u mutacije virusa, ali i superiornost tehnologije kako bi se nosili sa njegovim izmenama. On može da se menja, ali ćemo ga mi sa više uspeha dočekati i sprečiti da napravi veću štetu – stav je dr Radovanovića.

Opasan scenario mogao bi da se ostvari za neki novi virus koji bi bio mnogo smrtonosniji, smatra naš sagovornik. Možda bi opasnost mogla da zapreti od podtipova ptičjeg gripa koji je daleko opasniji, iako se još nije pojavio prenos sa čoveka na čoveka.

– Ukoliko bi on bio prenosiviji, nastao bi ršum. Pred nama su stotine hiljada virusa koji mogu potencijalno da se prenesu na čoveka u divljoj prirodi ili koji su nam bliže i koji mutacijom mogu da steknu moć prenosa. To su izazovi – zaključio je dr Radovanović.

A nove varijante se polako pojavljuju u raznim zemljama. Nova varijanta kovida otkrivena u Južnoafričkoj Republici već je pronađena u Engleskoj, a naučnici upozoravaju da može biti zaraznija od drugih mutacija i sa potencijalom da zaobiđe vakcine. Soj C.1.2, koji je povezan sa povećanom transmisijom, mutacijama je udaljen od izvornog virusa otkrivenog u Vuhanu.

Prvi slučajevi kovida 19 pronađeni su krajem 2019. godine u kineskoj pokrajini Vuhan, a 5. januara 2020. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je prve informacije o virusu. U maju prošle godine je obelodanjeno da se pojavio prvi južnoafrički soj korone, a u septembru je stigla i alfa, britanska varijanta kovida. Svet je krajem prošle godine pogodila pojava brazilskog i indijskog soja, koji je postao dominantan, a SZO je kao varijantu koju treba ozbiljno uzeti u obzir označio i lambdu, koja je pronađena u Peruu u decembru 2020. godine. Sojevi označeni kao oni koje treba „posmatrati” su i kapa, jota i eta.